TEME "NEDELJE SOCIJALDEMOKRATIJE 2010"
TEORIJSKA PREDAVANJA
Evropske integracije i regionalna saradnja
Petak, 2. jul 2010.
Kroz ovu temu se daju odgovori na pitanja u vezi sa definisanjem pojmova "Zapadni Balkan" i "region", u užem i širem smislu, kao i pitanja vezana za sinhronijski presek stanja: posledica prošlosti, uskog političkog momentuma, odnosa među državama na tom prostoru, kao i perspektivama u društvenom, političkom, ekonomskom, ekološkom i svakom drugom smislu. Fokus je na pružanju efektivnih rešenja odnosa, generalno i na mikro planu. Predavanje će dati uvid u stanje evropskih integracija i analizu važnosti regionalne saradnje.
EU u praktičnom smislu
Subota, 3. jul 2010.
Kao vrlo često pominjan i korišćen pojam, Evropska unija se provlači kroz svako političko opredeljenje, u svakom je razgovoru, postavljena je kao ultimativni i primarni cilj. Ono što ovo predavanje pruža jesu razlozi zašto zaista težimo tom modernom savezu, koje su šanse, koje su prednosti pridruživanja, koje su mane, šta se dobija, koje su prepreke. Predavanje će otvorti i pitanje da li EU treba da se posmatra kao cilj ili kao "sredstvo" dolaska do nekog drugog cilja (na primer boljeg standarda građana/ki).
Ideologija, korupcija, interesne grupe
Nedelja, 4. jul 2010.
Ovaj deo predavanja će se baviti spojevima ideologije ili kvaziideologije sa jednim malignim društvenim fenomenom zvanim korupcija, kao i učesnicima u tom domenu koji imaju veliku strast ka ispunjavanju interesa, na načine koji se kose sa značenjem pravednog društva. Takođe, bez sakrivanja javnih saznanja o sponama među ovakvim grupama, o njihovim identitetima, težnjama i moći, njihovom delovanju kroz kanale moći u visokoj politici, ovo predavanje otvoriće diskusiju o mehanizmima za borbu protiv ovakvih, očigledno štetnih, pojava.
Održivi razvoj
Utorak, 6. jul 2010.
U veku globalizacije, i sve većeg konzumerizma, velikih klimatskih pretnji usled nemarnog odnosa prema prirodi, velike i moćne korporacije, kao i svaki pojedinac i pojedinka, moraju imati u vidu da život u XXI veku ne sme podrazumevati luksuz ignorisanja problema planeta. Ovo predavanje daće uvid u dva toka nauke koja objašnjava ovu problematiku - ekonomski i ekološki, i pružiće neophodan predlog za individualnu i kolektivnu praksu.
RADIONICE
Javni nastup/mediji
Mladi aktivisti i aktivistkinje, budući lideri i liderke, imaju važan zadatak u pogledu izgradnje i usavršavanja svojih veština, a jedna od njih je javni nastup. Krećući od teze da je svaki govor javni govor, postoje određene smernice kojih se prilikom nastupanja treba pridržavati. Ovaj trening će dati potrebna teorijska uputstva, kao i praktičnu probu kao vežbu.
Takođe, važan deo javnog nastupa je i saradnja sa medijima. Deo ovog treninga je teorijsko predavanje o oblicima saradnje, vrste medijskih događaja, neke novinarske tehnike primenjene na različite vrste medija. Drugi deo su radionice u kojima će po grupama polaznici/polaznice spremiti i držati konferencije za medije.
Liderstvo/timski rad
Svaki rad je rad u okviru tima. Da bi tim fukcionisao dobro i donosio pozitivne rezultate, potrebno je imati ideju o tome na koji način harmonizovati jednu takvu jedinicu, kako bi se što jednostavnije, bez tenzija, pritisaka i odugovlačenja, došlo do željenog zajednićkog cilja.
Liderstvo podrazumeva pozitivan i stvralački uticaj na druge, davanje inspiracije i promovisanje članova i članica tima, pomoć pojedincima/pojednikama u timu da realizuju svoj puni potencijal i stvaralaštvo. Uloga lidera/liderke je i da daje primer drugima, definiše i postavlja standard ponašanja, da ohrabri i podrži sve u timu da postignu ciljeve.
Razvijanje projektih ideja
Svaka dobra ideja mora naći svoj put ka realizaciji. To se, u današnjim društveno-političkim okolnostima ostvaruje kroz projekte. Projektna ideja mora biti analizirana i formulisana tako da se pametno iskoriste sredstva koja su na raspolaganju, da cilj projekta zaista ima smisla, da ima odjeka, da je primenljiv i da zadovolji potrebe ciljne grupe. Takođe, ta ideja mora biti u skladu sa specificnim vrednosnim okvirom. Ovaj trening će pomoći da svako razvija sopstvenu ideju u pravom smeru.
Socijaldemokratske vrednosti
U vreme kada je vrlo karakteristično da forma napusti svoju sadržinu i suštinu, da vrednosni sistem društva izgubi svoj kompas, važno je da mladi dobiju ideološki okvir sa smernicama za pravednije, bolje i solidarnije društvo.
Socijaldemokratske vrednosti su jednostavne, bazirane na čistoj ljudskosti, i treba ih širiti i promovisati. Uz ključne vrednosti socijaldemokratije (jednakost, sloboda, solidarnost, socijalna pravda...) i njihovo sprovođenje u praksi predstavljeno na konkretnim primerima, učesnici/učesnice će dobiti skicu o tome kako da stignemo do društva kakvo želimo.
Finansijska pismenost
Finansijska pismenost znači posedovati znanje i veštine za donošenje dobrih finansijskih odluka i za efikasno upravljanje novcem. Značajne ekonomske i demografske promene su dovele do toga da su pojedinci/pojedinke sve više odgovorni za svoju finansijsku sigurnost.
Finansijska pismenost je bitna za svakog građanina/građanku zato što mu/joj može pomoći da poboljša svoje finansijsko stanje i dostigne određeni životni standard. To povoljno utiče i na stabilnost i prosperitet ekonomije. Finansijski obrazovani građani/građanke će lakše finansijski obezbediti svoje porodice, štedeti, uspešno investirati i mudro se zaduživati.
PLENUMI
Ljudska prava i diskriminacija
Petak, 2. jul 2010.
Upoznati smo sa tim da naše zemlje ne mogu da se pohvale poštovanjem načela o ljudskim pravima, ali vidimo da se na državnom nivou nešto pomera, u tom smislu da se otvaraju prostori u okviru sistema koji omogućuju delovanje u korist osnovnih ljudskih prava. Panel na ovu temu će otvoriti diskusiju o tome na koji način je moguće iskoristiti mehanizme koje sistem nudi kako bi se poboljšalo stanje u ovoj sferi. Takođe, panel će biti prilika da se diskutuje o mehanizmima van sistema, odnosno onome što određene grupe, ali i pojedinci/pojedinke mogu i treba da rade kako bi naša društva najpre postala više senzitivna, a onda i kritičnija i glasnija u borbi protiv svakog oblika diskriminacije.
Bezbednost i NATO
Subota, 3. jul 2010.
Ova tema se nameće na realnom političkom planu, i iz više razloga stoji na političkoj agendi. Prvo pitanje na koje će panel dati odgovor se odnosi na strukturu i cilj ove organizacije. S obzirom da priča o NATO-u pobuđuje ogromne dileme, i razna osećanja u vezi sa atlantskim integracijama, cilj ovog panela je da osvetli sve one razloge zbog kojih bi jedna zemlja, sa pozadinom istorijskih činjenica i budućih planova, trebalo ili ne bi trebalo da se pridruži ovakvom savezu.
Žensko veče - Zašto je bolje kada žene donose odluke?
Nedelja, 4. jul 2010.
Ovaj plenum je prilika da se osvrnemo na dosadašnju ulogu i poziciju žena u politici i javnom životu uopšte i da anticipiramo situaciju u budućnosti. Očekujemo da se otvore i pitanja rodne ravnopravnosti u našim društvima generalno, tema da li treba i na koji način motivisati žene da se bave politikom, kao i diskusija o tome na koje prepreke i izazove nailaze političarke danas, kao i to kako se sa njima treba suočavati i prevazilaziti ih. Poseban akcenat biće stavljen na prednosti prisustva žena u politici, a naročito zašto je bolje kada žene donose odluke.
Ekonomske politike rešavanja socijalnih nejednakosti
Utorak, 6. jul 2010.
Ovaj panel će otvoriti neka od sledećih pitanja: Da li je današnja demokratija sinonim za slobodno tržište? Jesu li mere liberalne ekonomije i tržišnog fundamentalizma uspele ili uspevaju da donesu dobrobit za celu zajednicu ili su osnovni ciljevi liberalne ekonomije prvenstveno uvećanje profita, stalni ekonomski rast i usavršavanje tehnologije, koji sami po sebi ne rešavaju probleme sa kojima se suočava većina stanovništva? Koje bi bile ekonomske mere i ekonomske politike koje bi doprinele povećanju zaposlenosti, smanjenju siromaštva, preraspodeli bogatstva, jednakosti šansi i ishoda za sve? Da li su mere Kejnzijanske ekonomije, progresivnog oporezivanja i praksa države blagostanja prevaziđene ili istisnute od strane ratoborne neoliberalne ekonomije?
Identitet, nacionalizam, sindikalizam i (ne)spremnost radnika/radnica na društvenu akciju
Sreda, 7. jul 2010.
Panel će početi pitanjima: Da li su nacionalistička ludila i ratovi tokom devedesetih godina uspela da promene i podrede sebi identitete ljudi koji su živeli u jednom internacionalizmu i skladnom međuetničkom društvu? Koliko nacionalizam, ekonomska kriza koja dolazi spolja i iznutra, kapitalističko tržište, razbijaju radničku solidarnost, atomizuju pojedince/pojedinke, i ne dozvoljavaju svojom manipulacijom jednu pravu, veliku i široku društvenu akciju zarad kvalitetnijeg društva za svakog pojedinca/ke. Koliko kultura, nasuprot egoističkog ekonomskog interesa, može da bude spona za povezivanje i uvažavanje građana/građanki, do skoro razdvojenih ratovima.
Postavlja se pitanje da li i dalje pristajati na modele društvenog, političkog i kulturnog koje formulišu nacionalističke, klerikalne i konzervativne elite, svake od država nastalih raspadom Jugoslavije ili se odupreti novom svežinom, drugačijim postupcima, novim odnosima, antinacionalizmom, kritikom, organizovanim akcijama za nešto pozitivno?
TEMATSKI STOLOVI
Sreda, 7. jul 2010.
Upravljanje ljudskim resursima
Novo društvo zahteva različite vrste učenja koje vode ka zapošljavanju. Razvijena društva teže ka stvaranju "društva znanja" i "čoveka znanja". Istraživanja pokazuju da će poslodavci, bez mnogo razmišljanja, čak i u periodu krize, ponuditi posao osobi koja je motivisana, proaktivna, samoinicijativna i etična. Komunikativne, tolerantne osobe spremne na timski rad takođe su poželjne, a sve je značajnija stručnost, naročito u oblastima gde specijalista u određenom području može sasvim doći do izražaja. Ovaj trening će da nam pokaže kako sebe da predstavimo kao neophodan resurs, kao osobu sa navedenim cenjenim karakteristikama.
Mobing
Kao relativno novoidentifikovana pojava simptomatičnog ponašanja u radnoj sredini, mobing je tema kroz čiju analizu i iznošenje konkretnih empirijskih primera treba iznaći rešenje koje u svakodnevnim prilikama treba primenjivati. Polazeći od uzroka lošeg ophođenja prema zaposlenima, pretežno ženama, na bazi fizičke sile i formalne moći u hijerarhiji, biće izneta početna pozicija nagona za ugrožavanjem od strane onoga ko vrši mobing, stanje i ponašanje osobe koja je ugrožena, kao i mehanizmi za suzbijanje i zaustavljanje takvog načina postupanja.
LGBT prava
U kontekstu borbe za osnovna ljudska prava, i stalne margine na koju se LGBT osobe stavljaju na bazi sudova o "prirodnom" i "neprirodnom", razgovor na ovu temu doprineće stvaranju dubljeg uvida u probleme sa kojima se ove osobe suočavanju, nasilju koje trpe i uprkos postojećim jurističkim rešenjima, i dalje nemaju zakonom zagarantovanu zaštitu u praksi. Takođe, ovaj razgovor će imati za cilj razbijanje straha, stereotipa i predrasuda o pripadnicima/pripadnicama LGBT populacije.
ANTIFA danas
Zemlje nastale na prostoru bivše Jugoslavije su imale velikog udela u antifašističkoj borbi, pa će se na početku priče o fašizmu i antifašizmu danas kratko osvrnuti i na istorijsko nasleđe. Diskriminacija, govor mržnje i nasilje uzimaju maha u savremenom društvu, pa fašistička ideologija može lako da nađe prostor za sopstveno širenje. Zbog toga je veoma važno da budemo senzitivni na sve oblike fašizma danas i da znamo da prepoznamo njihove elemente, posebno onda kada se "kriju" iza nacionalizma, patriotizma ili tradicionalizma. Diskusija na ovu temu će učesnicima/učesnicama dati jasne argumente zašto je važno boriti se protiv fašizma konstantno, pre svega onda kad se on samo naslućuje u nečijem ponašanju ili rečima i ne dozvoliti da oni koji ga propagiraju postanu glasniji i masovniji.
Suočavanje sa prošlošću
Na prostoru bivše Jugoslavije, tokom devedesetih godina dogodila su se masovna kršenja ljudskih prava, kao i jedini genocid na tlu Evrope od kraja Drugog svetskog rata. Više od 100 hiljada ljudi izgubilo je život, dok je broj onih koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove višestostruko veći. Polazeći od stanovišta da je u ovakvom regionu proces suočavanja s prošlošću od ključnog značaja za odnose susednih država, kao i njenih građana i građanki, ova tema se nameće kao jedna od veoma značajnih za mlade socijaldemokrate/socijaldemokratkinje. Upravo su mladi ljudi oni koji će biti nosioci procesa uspostavljanja i održavanja odnosa između građana/građanki sa ovih prostora, pri čemu je prvi korak na tom putu upoznavanje sa svim onim što se tokom ratova desilo.
Pogledajte i Agendu "Nedelje socijaldemokratije 2010"
|
