ZEMUN, Srbija, 6-12. jul 2007. godine
Background, ideja i ciljevi projekta
Projekat letnjeg kampa - političke škole "Nedelja socijaldemokratije 2007. - Zemun" nastao je u želji da se najbolje ideje, iskustva i prakse omladinskih socijaldemokratskih letnjih kampova iz inostranstva, koja su prvi put sa uspehom implementirana na prostoru bivše Jugoslavije kroz pilot-projekat "Nedelja socijaldemokratije 2006. - Grabovo", dodatno unaprede i realizuju. Nakon pilot projekta iz 2006, letnja škola 2007. nastaje u nameri da svojim kvalitetom, masovnošću i prepoznatljivošću, među ciljnim grupama uključujući širu javnost, ova vrsta aktivnosti zauzme važno mesto i postane svojevrstan omladinski društveno-politički brend. Sa tim ciljem, proširen je krug (pul) organizacija i partnera za pripremu i sprovođenje projekta, čije je jezgro pored beogradske kancelarije Friedrich Ebert Stiftung činila Socijaldemokratska omladina u SDU i Beogradska omladinska mreža (BOM).
Spajanje u svom okrilju nekoliko aktuelnih omladinskih socijaldemokratskih mreža i platformi sa različitih nivoa (lokalni, regionalni, globalni) u jedan integralan događaj, činili bi ovaj projekat jedinstvenim, opštim procesom učenja i razmene iskustava mladih u potrazi za odgovorima na posebne i zajedničke izazove njihovih društava. Glavni cilj projekta bio je zajednička politička edukacija i trening novih generacija unutar podmladaka socijaldemokratskih partija iz ex-YU, sticanjem teorijskih znanja o nekim od ključnih programsko-političkih poglavlja moderne socijaldemokratije na zapadnom Balkanu i Evropi, kao i o osnovnim praktičnim političkim veštinama, u specifičnoj i za učesnike zanimljivoj formi letnjeg kampa. Posredni ciljevi projekta bili su jačanje organizacionih kapaciteta matičnih organizacija, uspostavljanje saradnje između njihovih aktivista/kinja kroz zajednički rad i druženje, kao i učvršćivanje mreže srodnih omladinskih političkih organizacija.
Uz zadržavanje pomenutih osnovnih edukativnih programskih sadržaja, karakteristike ovogodišnje "Nedelje socijaldemokratije" koje je trebalo da predstavljaju najznačajnije novine bile su: značajno povećan broj učesnika, proširenje kruga i broja učesnika ne-članova političkih stranaka, uključujući učesnike iz civilnog sektora (NVO), podizanje edukativnog nivoa učešćem većeg broja uglednih predavača, obogaćivanje programa kulturno-umetničkim i zabavnim sadržajima, dalja internacionalizacija učešćem aktivista podmladaka izvan ex-YU, afilijacija sa omladinskim međunarodnim organizacijama i platformama uključivanjem u program škole aktivnosti Globalnog progresivnog omladinskog foruma (GPOF), Evropskih (ECOSY) i Svetskih mladih socijalista (IUSY), kao i institucionalizacija i formalizacija saradnje organizacija iz ex-YU uključivanjem u program škole aktivnosti regionalne SD9 koordinacije.
Pripremne aktivnosti
Imajući u vidu ciljeve projekta, ukazala se potreba za pravovremenom i opsežnom pripremom njegove realizacije. Pripremni period trajao je od početka marta zaključno sa početkom škole (6. jul). Obuhvatio je skup aktivnosti od kojih su osnovne:
* Izbor mesta (kampa) i termina održavanja škole - Organizacioni tim je posetio 5 kampova na teritoriji Srbije koji su po svojim karakteristikama ušli u uži izbor, imajući u vidu odgovarajuće potrebe i unapred utvrđene kriterijume (prostorni kapacitet, mogućnost ishrane, higijena i sanitarna infrastruktura, pristupačnost, prirodni ambijent, udaljenost od Beograda, cena...). U skladu sa tim, za mesto škole izabran je auto-kamp "Dunav" na teritoriji opštine Zemun, na desnoj obali Dunava, 15km od centra Beograda. Za termin je određena nedelja između 6. i 12. jula, pre svega s obzirom na termin trajanja ispitnih rokova na univerzitetima.
* Prezentacija i reklamiranje škole - Projekat je prezentiran u nekoliko glavnih pravaca/ciljnih grupa: rasturanjem reklamnog letka i upućivanjem zvaničnog e-mail poziva omladinskim organizacijama socijademokratskih partija putem njihovih mreža (SD9 za ex-YU, IUSY i ECOSY za organizacije van regiona), kao i organizacijama civilnog sektora (prevashodno ciljne NVO u Srbiji), kao i široj studentskoj populaciji u Srbiji putem plakata po fakultetima i mejling lista. Sve je praćeno izradom web-sajta www.nedeljasocijaldemokratije.org tj. www.weekofsocialdemocracy.org koji je pružao sve potrebne informacije o projektu, na BHSCG, engleskom i francuskom jeziku, i tako ga približio i široj javnosti.
* Proces apliciranja i selekcije učesnika - Proces apliciranja tekao je od 25. aprila do 25. maja i to preko matičnih organizacija za njihove članove (organizacijama su, u skladu sa projektom, propisane kvote), ili samostalno za sve ostale potencijalne učesnike (studenti, mladi umetnici...), pri čemu se apliciralo popunjavanjem i slanjem aplikacije e-mailom ili on-line apliciranjem putem web-sajta. Nakon što je do deadline-a za 100 mesta apliciralo 135 osoba, organizacioni odbor je početkom juna obradio prijave, obavio telefonske intervjue, a zatim izvršio selekciju i obavestio sve prijavljene o statusu njihove prijave. U skladu sa projektom, među izabranim učesnicima su bili članovi podmladaka stranaka iz ex-YU: Socijaldemokratske unije (Srbija), Demokratske stranke (Srbija), Lige socijaldemokrata Vojvodine (Srbija), Liberalno-demokratske partije (Srbija), Socijalnih demokratov (Slovenija), Socijaldemokratske partije (Hrvatska), Socijaldemokratske partije (BiH), Stranke nezavisnih socijaldemokrata (RS, BiH), Socijaldemokratske partije (Crna Gora) i Socijaldemokratske stranke (Makedonija); članovi sindikata i NVO iz Srbije: Sekcija mladih UGS Nezavisnost, Evropski pokret u Srbiji, Anti-trafiking centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Košnica, Debatni klub Fakulteta političkih nauka Beograd, Klub za Ujedinjene Nacije, Volonterski centar; članovi podmladaka stranaka i međunarodnih organizacija van ex-YU: IUSY, ECOSY, Socijaldemokratske partije (Nemačka), Socijalističke partije (Francuska), Laburističke partije (Holandija), Socijaldemokratske partije (Češka), Pokreta za integracije (Albanija); studenti univerziteta u Srbiji i mladi alternativni umetnici. Tokom juna i početkom jula (do termina početka škole) organizacioni tim je telefonski i putem e-maila bio u kontaktu sa učesnicima, kako bi im pružio sve neophodne (programske, tehničke i dr) informacije vezane za školu, njihovo učešće i boravak u letnjoj školi.
* Programske pripreme - U skladu sa programsko-tematskim okvirom predviđenim u projektu, tokom maja i juna meseca precizirani su program (agenda) letnje škole i njeni predavači. Program se sastojao iz dve velike paralelne celine. Prva i centralna je bila regionalna politička škola, na BHSCG jeziku, koja se sastojala od panel predavanja i diskusija u prepodnevnoj sesiji, i treninga političkih veština i koordinacionih sastanaka ex-YU omladinske mreže SD9 u poslepodnevnoj sesiji. Druga celina bila je Globalni progresivni omladinski forum (GPOF), na engleskom jeziku, koji se sastojao od jutarnjih i poslepodnevnih diskusija i radionica. Večernja sesija GPOF, na engleskom jeziku i uz simultani prevod, uključila je polaznike obe programske celine, tj. sve učesnike letnjeg kampa. Učesnici su unapred podeljeni po gorepomenutim celinama i radnim grupama, u skladu sa interesovanjima, iskustvom i afinitetima koje su izrazili u svojim aplikacijama. U skladu sa konceptom, potrebama programa i tema škole, kao i iskustvima i evaluacijama sa "Nedelje socijaldemokratije 2006", napravljena je lista atraktivnih i uglednih predavača iz Srbije ali i inostranstva (univerzitetskih profesora, predstavnika političkih stranaka, lidera iz sindikata i civilnog sektora, predstavnika omladinskih organizacija i dr) koji su kontaktirani tokom juna meseca. Odziv predavača bio je na vrlo dobrom nivou što je garantovalo visok edukativni nivo predavanja, diskusija i treninga.
* Tehničke priprime - Organizaciono.tehničke pripreme trajale su od momenta izbora mesta letnjeg kampa (sredina aprila) do početka škole. U dogovoru sa domaćinima kampa - Auto-moto klubom Jedinstvo Zemun - definisan je prostorni raspored za aktivnosti u kampu, uključujući razmeštaj šatora za smeštaj učesnika i 3 radna šatora (veliki plenarni šator i dva manja šatora za radionice i kulturno-zabavne aktivnosti), koji su montirani dan uoči početka letnjeg kampa. Učesnici su bili smešteni u šatorima po dve do tri osobe, sa obezbeđenim dušecima za spavanje. Čvrst objekat u centru kampa svojim kapacitetom i uslovima zadovoljavao je higijensko-sanitarne potrebe. U skladu sa agendom škole, sa domaćinima je definisan dnevni ritam ishrane, koji je organizovan po sistemu keteringa, kao i pauza za osveženje u kafe-restoranu u okviru kampa. Za učesnike je obezbeđen kompjuter sa pristupom internetu. Za potrebe organizovanih kraćih izleta u Beograd i Zemun, obezbeđen je poseban zajednički autobuski prevoz učesnika.
Realizacija
Kamp je održan u periodu od petka, 6. jula (arrival day) do četvrtka 12. jula (departure day). Radni deo kampa je trajao pet dana, od kojih su četiri imala sedam radnih sati a jedan tri. Prepodnevni deo je trajao tri sata i sastojao od jedne dugačke ili dve kraće panel sesije i (paralelno) jedne dugačke sesije GPOF. Popodnevni/večernji deo je trajao četiri sata od kojih su prva dva bila rezervisana za rad po grupama (treninzi veština, SD9 koordinacija i GPOF radionice) a potonja dva za večernje panel sesije za sve učesnike. Osim radnog dela i fiksnog vremena za kafe-pauze i obroke, ostatak vremena korišćen je za druženje učesnika, sportske aktivnosti, zabavu, razgledanje Beograda, itd.
U petak, 6. jula aktivisti SDO su dočekivali goste iz regiona i inostranstva na autobuskoj, železničkoj stanici i aerodromu da bi potom, zajedno sa učesnicima iz Srbije, organizovanim prevozom otišli u auto-kamp Dunav gde je upriličeno zvanično otvaranje kampa, na kome su govorili Ana Manojlović (Friedrich Ebert Stiftung), Remi Bazillier (Fondacija Jan Jores), Nenad Čelarević (Socijaldemokratska omladina u SDU) i Yvonne O’Callaghan (IUSY).
Subota, 7. jul je započeta plenarnom sesijom "Sadašnja situacija i perspektive Zapadnog Balkana" na kojoj su govorili Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost, Sonja Lokar iz CEE mreže za gender pitanja, Remi Bazilier ispred fondacije Jean Jaures i Yvonne O'Callaghan iz IUSY. Branislav Čanak je istakao da države Zapadnog Balkana imaju slične razvojne puteve i dele iste probleme od kojih se posebno ističu niska stopa privrednog rasta i visoka nezaposlenost koja je u nekim državama dodatno podstaknuta političkom nestabilnošću. Po njemu rešenje leži u osnaživanju ekonomije i stabilizaciji političke situacije kroz koju bi se profilisale one partije sa kojima bi sindikati mogli da sarađuju. Ključ obnove levice leži u ponovnoj izgradnji njenog identiteta i sticanju svesti o interesima koje treba postići. Sonja Lokar je iznela komparativnu analizu razvoja socijaldemokratskih partija u zemljama bivše Jugoslavije od kraja osamdesetih, ustanovila da je levica u ovim zemljama danas u usponu ali da za potpuni uspeh mora još jednom preispitati svoj identitet. Ona je takođe napomenula da levica mora shvatiti da se karakter savremene radničke klase umnogome promenio i da su vrednosti koje ta klasa sada zastupa u potpunosti drugačije nego prethodne. One zahtevaju nove odgovore i rešenja koje levica mora pronaći pre nego što ih nametnu druge opcije. Remi Bazilier je govorio i o ulozi Zapadnog Balkana u EU i izazovima sa kojima se region susreće ili će se susretati na putu evropskih integracija, a Yvonne O'Callaghan se na ovo nadovezala naglasivši neophodnost regionalne saradnje po određenim pitanjima kao i obavezu svake zemlje da određena pitanja reši (kao npr. visoku nezaposlenost mladih). Nakon ovoga je Vlado Pavićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu održao polusatno interaktivno predavanje o Evropskoj uniji.
U popodnevnom delu, učesnici su podeljeni u tri grupe pa je jedna grupa prisustvovala sastanku SD9 koordinacije, druga treningu o kampanjama sa simulacijom rada izbornog štaba, koju su vodili treneri iz Centra modernih veština, a treća radionici GPOF koju je moderirao Remi Bazilier i na kojoj se raspravljalo o novim društvenim pokretima i glavnim problemima u čije bi rešavanje ti pokreti trebalo da budu uključeni. Večernja panel sesija, koja je organizovana u okviru GPOF, bavila se pitanjem "Pristojnog rada na Balkanu" i na njoj su govorili Yvonne O'Callaghan, Ivan Šantevski iz Beogradskog Smart kolektiva i Jasmina Petrović iz UGS Nezavisnost. Yvonne O'Callaghan je učesnike upoznala sa značenjem termina decent work i predstavila neke od osnovnih problema zemalja Zapadnog Balkana (način na koji se sprovodi privatizacija određenih preduzeća, postojanje neformalne ekonomije, korupcija, nepostojanje koherentne politike zapošljavanja, slab socijalni dijalog, slabo učešće mladih u političkom odlučivanju, zakoni o radu koji smanjuju prava radnika, itd). Ivan Šantevski je predstavio ideju društveno-odgovornog poslovanja i kakve ono prednosti stvara za društvo, ekonomiju i životnu okolinu, dok je Jasmina Petrović govorila o nezaposlenosti mladih, problemu zaštite na radu, nedostatku socijalnog dijaloga i o potrebi edukacije svih, a posebno mladih, o njihovim radnim pravima kako bi se sprečilo da postanu žrtve eksploatacije. Posle večere, organizovane su prezentacije NVO od strane njihovih članova - učesnika škole.
Nedelja, 8. jul je započeta panel sesijom "Moderna socijaldemokratija" i na njoj su govorili Jovan Komšić sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, Jovo Bakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Vera Marković, potpredsednica Socijaldemokratske unije. Profesor Jovan Komšić je održao predavanje o principima socijaldemokratije, o tome kakva je uloga države u socijaldemokratiji i o ulozi socijaldemokratije u fazi "kraja ideologije". Profesor Jovo Bakić je govorio o levici u Srbiji 90-ih i o tome kako su ideje levice kompromitovane od strane Miloševićevog režima, potom je govorio o Demokratskoj stranci i Socijaldemokratskoj uniji kao socijaldemokratskim partijama u Srbiji i o tome kako bi one trebalo da obrate više pažnje na radnička prava jer su ona trenutno veoma ugrožena. Vera Marković je govorila o perspektivama socijaldemokratije u Srbiji, o tome kako ona ima problem da se afirmiše, kako zbog negativnog nasleđa iz doba Miloševića, tako i zato što, po pitanju određenih problema, zaostaje za Zapadnom Evropom u kojoj se više ne rešavaju pitanja bazične egzistencije kao u Srbiji. Ona je govorila i o problemu nacionalizma, uplivu crkve u pitanja države ali i o tome kako nacionalizam gubi vezu sa realnošću i kako tu leži šansa za pravu modernizaciju i demokratizaciju Srbije. To kakvu će ulogu socijaldemokratske partije imati u ovom procesu zavisi samo od njih samih.
Paralelno sa ovom panel sesijom je tekla i panel sesija GPOF čija je tema bila "Stop child labour" i na kojoj je govorio Victor Duggan iz Evropskih mladih socijalista (ECOSY). Ova tema je ujedno jedna od glavnih kampanja koju tokom 2007. sprovode omladine socijaldemokratskih stranaka u Evropi.
U popodnevnom delu programa, učesnici su se, po prethodno utvrđenom rasporedu, podelili na tri grupe, od kojih je jedna ponovo učestvovala u sastanku SD9, a druga na treningu o javnom nastupu koji je održao Miloš Đajić iz Centra modernih veština, koji je obuhvatio teorijski uvod, kraće javne nastupe (govore) učesnika radionice koji su bili snimani kamerom, a zatim komentarisani. Treća grupa je učestvovala na radionici GPOF, koju su moderirale Tamara Smilevski iz IUSY i Zita Schellekens iz podmlatka holandske PvdA i na kojoj su učesnici prvo imali prilike da se upoznaju sa radom nevladine organizacije "Biro", da bi potom u grupama razgovarali o ulozi omladine u društvenim pokretima, o preprekama za učešće omladine u ovim pokretima i o pitanjima na kojima bi omladina primarno trebalo da se angažuje.
Večernja panel sesija je bila rezervisana za temu "Migracije" i o njoj su govorili Jelena Đorđević iz Anti-trafiking centra, Vladimir Petronijević iz Grupe 484, Yvonne O'Callaghan i Slaviša Raković iz Srpskog izbegličkog saveta. Jelena Đorđević je govorila o trafikingu u kontekstu migracija i podvukla da većina onih koji završe kao žrtve trafikinga svoj put u drugu zemlju započinju dobrovoljno. Kako veliki deo ovih ljudi nema mogućnost da emigrira na legalan način, oni su prinuđeni da svoju sudbinu stave u ruke posrednika koji ih često varaju i iskorišćavaju. Po njoj je zato jedan od načina da se trafiking suzbije taj da se ranjivim grupama omogući da emigriraju legalno jer tako neće pasti u ruke trgovaca ljudima. Vladimir Petronijević je govorio o "tvrđavi Evropi" i viznom režimu zemalja EU prema trećim zemljama kao i o procesu liberalizacije viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana koji je trenutno u toku. Yvonna O'Callaghan je govorila o aktivnostima koje IUSY sprovodi po pitanju slobode kretanja, o razlozima migracija, o načinu na koje se vlade razvijenih zemalja odnose prema pitanju migracija i o tome koje je korake potrebno preduzeti kako bi se prava migranata uvećala a oni što bolje integrisali u sredinu u koju dolaze. Slaviša Raković je govorio o situaciji u kojoj žive izbeglice u Srbiji, o problemu odliva mozgova i o tome kako se socijaldemokratske snage u Srbiji i drugde moraju potruditi da se pitanja migracija adresiraju na human način. Nakon ove sesije, Jelena Đorđević je održala jednosatnu radionicu na temu trafikinga i seksualnog rada.
Ponedeljak, 9. jul je započet plenarnom sesijom na temu "Civilno društvo i mediji" i na njoj su govorili Žarko Puhovski iz Hrvatskog Helsinškog odbora za ljudska prava, Svetlana Lukić sa radija B92 i Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa. Žarko Puhovski je govorio o ulozi koju civilno društvo ima u tranzicionim demokratijama i o tome kako se ono danas uglavnom oslanja na alternativne medije, zato što većina mainstream medija vesti iz civilnog društva prenosi samo kada je u pitanju neki senzacionalizam ili informacija do koje su NVO došle pre medija. Miljenko Dereta smatra da mediji ne govore o aktivnostima NVO zato što ih smatraju nezanimljivim pokazujući time manjak razumevanja za činjenicu da NVO ne žele da učestvuju u političkom životu na onaj način na koji to čine političke partije. On je napravio razliku između nacionalnih i lokalnih medija, napominjući da lokalni mediji mnogo češće i ozbiljnije izveštavaju o aktivnostima NVO. Kao primer dobrog odnosa nacionalne televizije i NVO istakao je Hrvatsku radioteleviziju koja predstavnike civilnog sektora uključuje u svaku ozbiljniju raspravu. Govorio je i o odnosu NVO prema medijima i o tome kako mnoge NVO sasvim pogrešno svoje postojanje valorizuju samo na osnovu svog prisustva u medijima. Svetlana Lukić je istakla da je problem domaćih medija u tome što ne unapređuju istraživačko novinarstvo i što nemaju obrazovane novinare koji barataju osnovnim novinarskim veštinama. Ona je napomenula da problemi leže i na drugim stranama - novinari često nisu u mogućnosti da dođu do neophodnih informacija pa su prinuđeni da svoje vesti zasnivaju na špekulacijama. Ona je kritikovala medije koji su dosad percipirani kao "alternativni" a sad su tržišno orijentisani jer su zapostavili izveštavanje o aktivnostima NVO kako bi izbegli negativni imidž koji javnost uglavnom vezuje za rad ovog sektora. Ti mediji danas sprovode auto-cenzuru i samostalno se zatvaraju za mnoge važne teme koje je neophodno pokrenuti što pre.
U drugom delu prepodnevnog programa je održana panel sesija na temu "Ljudska prava sa pravima ranjivih grupa" na kojoj su govorili Sonja Lokar iz CEE Network for Gender Issues, Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava, Ksenija Forca iz Labrisa, Boris Milićević iz Gej-strejt alijanse i Žarko Puhovski. Sonja Lokar je predstavila istorijat ženskog pokreta na Balkanu, određene strategije za poboljšanje položaja i prava žena u našem regionu i osnovne probleme koji ovaj položaj i prava opterećuju - nepostojanje adekvatne zakonske regulative i težnja neoliberalnih političkih režima da unište sve dobre tekovine socijalizma. Ona je istakla kako bi za ženski pokret ovog regiona bilo dobro da Evropskoj uniji ponudi jednu novu žensku platformu koja bi bila afirmisana u saradnji sa drugim levičarskim partijama u Evropi. Ksenija Forca je govorila o lezbejskom pokretu u Srbiji i o pravima LGBTQ populacije koja po svojoj suštini jesu osnovna ljudska prava. Boris Milićević je iznosio primere diskriminacije i napada na LGBTQ populaciju uz napomenu da su ovakvi slučajevi uglavnom ostali uskraćeni za reakciju nadležnih organa. On je apelovao na političke partije da formiraju LGBTQ radne grupe unutar svojih struktura i da ova pitanja uvrste u svoju politiku i programska dokumenta. On je takođe napomenuo da su ciljevi svih LGBTQ grupa u zemlji ti da se napadi na ovu populaciju uvrste u zločine iz mržnje, da se adekvatni anti-diskriminatorni članovi uvrste u pojedine zakone i da dođe do legalizacije istopolnih zajednica. Dragan Popović je predstavio aktivnosti Inicijative mladih za ljudska prava vezane za sudsku zaštitu ljudskih prava i donošenje određenih zakona. On je govorio i o stanju u zakonodavstvu, o tome kako ne postoje osnovni anti-diskriminacioni zakoni i kako se, u nedostatku osnovnih zakona, tužbe po ovim pitanjima uglavnom podnose na osnovu nekih drugih zakona. Žarko Puhovski je govorio o pravima branitelja ljudskih prava, o tome kako su njihova osnovna prava uglavnom ugrožena i kako se za njih mora obezbediti poseban položaj jer obavljaju zadatke koje bi u normalnim okolnostima trebalo da obavlja država.
Paralelno sa ove dve sesije je išla GPOF radionica na temu "Youth Employment and Education" na kojoj su govorili Benoit Curinier iz Mladih socijalista Francuske, Zita Schellekens iz PvDA i Martina Vukasović iz Centra za obrazovne politike. Raspravljalo se o tome kako obrazovni sistem može doprineti povećanom zapošljavanju mladih, posebno u regionu Zapadnog Balkana, i kakvu ulogu u tom kontekstu imaju formalno i neformalno obrazovanje.
U popodnevnom delu, učesnici su se ponovo podelili na tri grupe pa je jedna ponovo učestvovala na sastanku SD-9, druga na treningu iz Političke komunikacije i pregovora koju su držali treneri Centra za moderne veštine a treća na GPYF radionici sa temom "International solidarity. Which internationalism for 21st century" na kojoj su govorili Victor Duggan (ECOSY), Tamara Smilevski iz (IUSY) i Sonja Lokar.
Tema večernje panel sesije je bila "Evropska unija i globalizacija" a uvodničari su bili predsednik Socijaldemokratske unije i narodni poslanik Žarko Korać, Dragan Živojinović sa Fakulteta političkih nauka, Nenad Šebek iz Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi i Mona Bricke iz nemačkog NVO Forum on Environment and Development. Učesnici su dali različita, pa i suprotna viđenja uloge globalizacije i njenih različitih aspekata u modernom svetu, ali su se svi složili da je njen značaj kao procesa ogroman, bilo da su njene posledice pozitivne ili negativne. Najpre je Dragan Živojinović naveo različita shvatanja globalizacije od strane modernih političkih teoretičara, a zatim dao praktične primere kako Evropska unija i evropske države odgovaraju na izazove globalizacije, uključujući i interakciju sa drugim svetskim super-silama. Žarko Korać je naglasio da je neophodan aktivan pristup pojedinaca i grupa procesu globalizacije kako bi njene efekte učinili prihvatljivim i korisnim za svoj život, te da ovaj proces predstavlja veliku šansu za naš region, koju pre svega mlade generacije treba da iskoriste. O perspektivama regiona Zapadnog Balkana u globalizovanoj Evropi i svetu govorio je i Nenad Šebek, koji je posebno ukazao na prepreke i suprotne interese koji se kroz ovaj proces ispoljavaju. Mona Bricke je govorila o načinu na koji alter-globalističke i anti-globalističe grupe u nemačkoj i Zapadnoj Evropi doživljavaju suštinu globalizacije, posebno njene ekonomske dimenzije, i kako se protiv nje bore, opisavši junske proteste povodom samita G8 u Nemačkoj. Posle večere, zajedno sa alternativnom grupom mladih umetnika "Šlic" organizovana je kreativna strip-radionica.
U utorak, 10. jula, radni deo je trajao do ručka i sastojao se od dve panel sesije, jedne u okviru političke škole a druge u okviru GPOF. Prvi panel je za temu imao "Politički sistem (političke partije, interesne grupe, sindikati, skupština)" i na njemu su govorili Slaviša Orlović i Zoran Stojiljković, obojica sa Fakulteta političkih nauka, i profesorka Zagorka Golubović. Slaviša Orlović je govorio o institucionalnom delu političkog sistema, o političkim sistemima u postkomunističkim zemljama i njihovoj demokratskoj konsolidaciji i o problemu razvrstavanja političkih partija na levičarske i desničarske. Zagorka Golubović je govorila o vaninstitucionalnom delu političkog sistema - civilnom društvu i o njegovoj ulozi u mirnoj transformaciji autoritarnog režima u demokratski. Ona je ocenila da u političkim partijama u Srbiji uglavnom nema interne demokratije, da poslednje dve vlade u Srbiji primenjuju neke oblike autoritarnosti a da poslanici nemaju dodira sa biračima. Nevladine organizacije su tu da pomognu razvoj participativne demokratije jer bez nje nema efektivne kontrole vlasti. Stojijković je govorio o potencijalima socijaldemokratskih partija u regionu i o njihovim izbornim i koalicionim strategijama. On je naveo neke specifične socijaldemokratske vrednosti koje partije levice treba da zastupaju i naglasio ulogu koju omladine socijaldemokratskih stranaka igraju u unapređenju svojih stranaka i društva.
Paralelno sa ovim se odvijala i panel sesija GPOF sa temom "Informal economy and employment" na kojoj su govorili Tanja Azanjac iz omladinskog programa Građanskih Inicijativa i Benoit Currinier. Radionica se bavila problemom rada "na crno" koji je sve zastupljeniji među mladima, i načinima njegovog prevazilaženja.
Nakon ručka učesnici su proveli zajedničko popodne na Adi Ciganliji, a uveče je organizovan mini filmski festival.
U sredu, 11. jula, prepodnevni program je ponovo obuhvatao dve paralelne panel sesije, od kojih je sesija u okviru GPOF za temu imala "Diskriminaciju na tržištu rada" dok je sesija u okviru nedelje socijaldemokratije za temu imala "Evropske integracije". Uvodničari druge panel sesije su bili Vladimir Međak iz Kancelarije za pridruživanje Srbije EU, Srđan Đurović iz Fonda za otvoreno društvo i Filip Ejdus sa Fakulteta političkih nauka. Vladimir Međak je govorio o položaju zemalja Zapadnog Balkana u odnosu na EU i o tome kako se trenutna dešavanja u EU reflektuju na proces EU integracija u ovom regionu. Srđan Đurović je govorio o odnosu civilnog sektora i EU integracija i o razlici između evropeizacije i evropskih integracija, dok je Filip Ejdus govorio o proširenju EU i NATO u kontekstu međunarodnih odnosa, o bezbednosnim aspektima ovog proširenja i njenim kontroverzama.
U popodnevnom delu programa, učesnici su se podelili u dve grupe, jedna je prisustvovala treningu na temu Izgradnja tima i komunikacija koju su držali Aleksandar Janković i Vladimir Radosavljević iz Beogradske omladinske mreže, dok su drugi pisali nacrt deklaracije koja će biti usvojena kao završni dokument GPOF programa.
Nakon treninga upriličena je svečana dodela sertifikata, usmena i pismena evaluacija i druženje učesnika na završnoj žurci.
U četvrtak, 12. jula učesnici su nakon doručka otputovali kućama dok su aktivisti SDO ostali u kampu kako bi ga očistili i sklopili šatore.
Evaluacija
Evaluacija je rađena u usmenoj i pismenoj formi. Što se tiče pismene evaluacije, učesnici su imali priliku da vrednuju kako projekat u celini, tako i neke njegove najvažnije posebne delove i aspekte. Projekat u celini je ocenjen prosečnom ocenom 4,54 na skali od 1 do 5. Pristup informacijama o školi (pre same realizacije) i komunikaciju sa organizacionim timom učesnici su ocenili sa 4,25, dok je organizaciono-tehnički aspekt (uključujući smeštaj, ishranu, uslove rada, itd) dobio 4,4. Učesnici su pokazali natprosečno zadovoljstvo (4,6) izborom tema (panela, radionica) kojima se škola bavila, a posebno izborom i nivoom predavača i trenera koji su ove teme obrađivali. Istovremeno, iznete su neke zanimljive ideje i predlozi koji bi mogli pomoći da potencijalna sledeća letnja škola bude još bolja i razvijenija, a koji idu u pravcu diversifikovanja programa i razvijanja paralelnih kurseva za polaznike sa različitim nivoom (pred)znanja i iskustva. Tokom usmene evaluacije takođe su iznete manje primedbe na pojedine uslove u kampu, kao što je nedostatak tople vode u pojedinim momentima.
Realizacija projekta zavredila je značajnu medijsku pažnju. Televizija za nacionalnom pokrivenošću B92 prenela je prilog o školi, kao i Radio B92, dok je izveštaj objavljen na B92 internet portalu (www.b92.net). Što se tiče štampanih medija, najznačajniji izveštaji objavljeni su u dnevnim listovima "Blic" i "Danas".
Background, ideja i ciljevi projekta
Projekat letnjeg kampa - političke škole "Nedelja socijaldemokratije 2007. - Zemun" nastao je u želji da se najbolje ideje, iskustva i prakse omladinskih socijaldemokratskih letnjih kampova iz inostranstva, koja su prvi put sa uspehom implementirana na prostoru bivše Jugoslavije kroz pilot-projekat "Nedelja socijaldemokratije 2006. - Grabovo", dodatno unaprede i realizuju. Nakon pilot projekta iz 2006, letnja škola 2007. nastaje u nameri da svojim kvalitetom, masovnošću i prepoznatljivošću, među ciljnim grupama uključujući širu javnost, ova vrsta aktivnosti zauzme važno mesto i postane svojevrstan omladinski društveno-politički brend. Sa tim ciljem, proširen je krug (pul) organizacija i partnera za pripremu i sprovođenje projekta, čije je jezgro pored beogradske kancelarije Friedrich Ebert Stiftung činila Socijaldemokratska omladina u SDU i Beogradska omladinska mreža (BOM).
Spajanje u svom okrilju nekoliko aktuelnih omladinskih socijaldemokratskih mreža i platformi sa različitih nivoa (lokalni, regionalni, globalni) u jedan integralan događaj, činili bi ovaj projekat jedinstvenim, opštim procesom učenja i razmene iskustava mladih u potrazi za odgovorima na posebne i zajedničke izazove njihovih društava. Glavni cilj projekta bio je zajednička politička edukacija i trening novih generacija unutar podmladaka socijaldemokratskih partija iz ex-YU, sticanjem teorijskih znanja o nekim od ključnih programsko-političkih poglavlja moderne socijaldemokratije na zapadnom Balkanu i Evropi, kao i o osnovnim praktičnim političkim veštinama, u specifičnoj i za učesnike zanimljivoj formi letnjeg kampa. Posredni ciljevi projekta bili su jačanje organizacionih kapaciteta matičnih organizacija, uspostavljanje saradnje između njihovih aktivista/kinja kroz zajednički rad i druženje, kao i učvršćivanje mreže srodnih omladinskih političkih organizacija.
Uz zadržavanje pomenutih osnovnih edukativnih programskih sadržaja, karakteristike ovogodišnje "Nedelje socijaldemokratije" koje je trebalo da predstavljaju najznačajnije novine bile su: značajno povećan broj učesnika, proširenje kruga i broja učesnika ne-članova političkih stranaka, uključujući učesnike iz civilnog sektora (NVO), podizanje edukativnog nivoa učešćem većeg broja uglednih predavača, obogaćivanje programa kulturno-umetničkim i zabavnim sadržajima, dalja internacionalizacija učešćem aktivista podmladaka izvan ex-YU, afilijacija sa omladinskim međunarodnim organizacijama i platformama uključivanjem u program škole aktivnosti Globalnog progresivnog omladinskog foruma (GPOF), Evropskih (ECOSY) i Svetskih mladih socijalista (IUSY), kao i institucionalizacija i formalizacija saradnje organizacija iz ex-YU uključivanjem u program škole aktivnosti regionalne SD9 koordinacije.
Pripremne aktivnosti
Imajući u vidu ciljeve projekta, ukazala se potreba za pravovremenom i opsežnom pripremom njegove realizacije. Pripremni period trajao je od početka marta zaključno sa početkom škole (6. jul). Obuhvatio je skup aktivnosti od kojih su osnovne:
* Izbor mesta (kampa) i termina održavanja škole - Organizacioni tim je posetio 5 kampova na teritoriji Srbije koji su po svojim karakteristikama ušli u uži izbor, imajući u vidu odgovarajuće potrebe i unapred utvrđene kriterijume (prostorni kapacitet, mogućnost ishrane, higijena i sanitarna infrastruktura, pristupačnost, prirodni ambijent, udaljenost od Beograda, cena...). U skladu sa tim, za mesto škole izabran je auto-kamp "Dunav" na teritoriji opštine Zemun, na desnoj obali Dunava, 15km od centra Beograda. Za termin je određena nedelja između 6. i 12. jula, pre svega s obzirom na termin trajanja ispitnih rokova na univerzitetima.
* Prezentacija i reklamiranje škole - Projekat je prezentiran u nekoliko glavnih pravaca/ciljnih grupa: rasturanjem reklamnog letka i upućivanjem zvaničnog e-mail poziva omladinskim organizacijama socijademokratskih partija putem njihovih mreža (SD9 za ex-YU, IUSY i ECOSY za organizacije van regiona), kao i organizacijama civilnog sektora (prevashodno ciljne NVO u Srbiji), kao i široj studentskoj populaciji u Srbiji putem plakata po fakultetima i mejling lista. Sve je praćeno izradom web-sajta www.nedeljasocijaldemokratije.org tj. www.weekofsocialdemocracy.org koji je pružao sve potrebne informacije o projektu, na BHSCG, engleskom i francuskom jeziku, i tako ga približio i široj javnosti.
* Proces apliciranja i selekcije učesnika - Proces apliciranja tekao je od 25. aprila do 25. maja i to preko matičnih organizacija za njihove članove (organizacijama su, u skladu sa projektom, propisane kvote), ili samostalno za sve ostale potencijalne učesnike (studenti, mladi umetnici...), pri čemu se apliciralo popunjavanjem i slanjem aplikacije e-mailom ili on-line apliciranjem putem web-sajta. Nakon što je do deadline-a za 100 mesta apliciralo 135 osoba, organizacioni odbor je početkom juna obradio prijave, obavio telefonske intervjue, a zatim izvršio selekciju i obavestio sve prijavljene o statusu njihove prijave. U skladu sa projektom, među izabranim učesnicima su bili članovi podmladaka stranaka iz ex-YU: Socijaldemokratske unije (Srbija), Demokratske stranke (Srbija), Lige socijaldemokrata Vojvodine (Srbija), Liberalno-demokratske partije (Srbija), Socijalnih demokratov (Slovenija), Socijaldemokratske partije (Hrvatska), Socijaldemokratske partije (BiH), Stranke nezavisnih socijaldemokrata (RS, BiH), Socijaldemokratske partije (Crna Gora) i Socijaldemokratske stranke (Makedonija); članovi sindikata i NVO iz Srbije: Sekcija mladih UGS Nezavisnost, Evropski pokret u Srbiji, Anti-trafiking centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Košnica, Debatni klub Fakulteta političkih nauka Beograd, Klub za Ujedinjene Nacije, Volonterski centar; članovi podmladaka stranaka i međunarodnih organizacija van ex-YU: IUSY, ECOSY, Socijaldemokratske partije (Nemačka), Socijalističke partije (Francuska), Laburističke partije (Holandija), Socijaldemokratske partije (Češka), Pokreta za integracije (Albanija); studenti univerziteta u Srbiji i mladi alternativni umetnici. Tokom juna i početkom jula (do termina početka škole) organizacioni tim je telefonski i putem e-maila bio u kontaktu sa učesnicima, kako bi im pružio sve neophodne (programske, tehničke i dr) informacije vezane za školu, njihovo učešće i boravak u letnjoj školi.
* Programske pripreme - U skladu sa programsko-tematskim okvirom predviđenim u projektu, tokom maja i juna meseca precizirani su program (agenda) letnje škole i njeni predavači. Program se sastojao iz dve velike paralelne celine. Prva i centralna je bila regionalna politička škola, na BHSCG jeziku, koja se sastojala od panel predavanja i diskusija u prepodnevnoj sesiji, i treninga političkih veština i koordinacionih sastanaka ex-YU omladinske mreže SD9 u poslepodnevnoj sesiji. Druga celina bila je Globalni progresivni omladinski forum (GPOF), na engleskom jeziku, koji se sastojao od jutarnjih i poslepodnevnih diskusija i radionica. Večernja sesija GPOF, na engleskom jeziku i uz simultani prevod, uključila je polaznike obe programske celine, tj. sve učesnike letnjeg kampa. Učesnici su unapred podeljeni po gorepomenutim celinama i radnim grupama, u skladu sa interesovanjima, iskustvom i afinitetima koje su izrazili u svojim aplikacijama. U skladu sa konceptom, potrebama programa i tema škole, kao i iskustvima i evaluacijama sa "Nedelje socijaldemokratije 2006", napravljena je lista atraktivnih i uglednih predavača iz Srbije ali i inostranstva (univerzitetskih profesora, predstavnika političkih stranaka, lidera iz sindikata i civilnog sektora, predstavnika omladinskih organizacija i dr) koji su kontaktirani tokom juna meseca. Odziv predavača bio je na vrlo dobrom nivou što je garantovalo visok edukativni nivo predavanja, diskusija i treninga.
* Tehničke priprime - Organizaciono.tehničke pripreme trajale su od momenta izbora mesta letnjeg kampa (sredina aprila) do početka škole. U dogovoru sa domaćinima kampa - Auto-moto klubom Jedinstvo Zemun - definisan je prostorni raspored za aktivnosti u kampu, uključujući razmeštaj šatora za smeštaj učesnika i 3 radna šatora (veliki plenarni šator i dva manja šatora za radionice i kulturno-zabavne aktivnosti), koji su montirani dan uoči početka letnjeg kampa. Učesnici su bili smešteni u šatorima po dve do tri osobe, sa obezbeđenim dušecima za spavanje. Čvrst objekat u centru kampa svojim kapacitetom i uslovima zadovoljavao je higijensko-sanitarne potrebe. U skladu sa agendom škole, sa domaćinima je definisan dnevni ritam ishrane, koji je organizovan po sistemu keteringa, kao i pauza za osveženje u kafe-restoranu u okviru kampa. Za učesnike je obezbeđen kompjuter sa pristupom internetu. Za potrebe organizovanih kraćih izleta u Beograd i Zemun, obezbeđen je poseban zajednički autobuski prevoz učesnika.
Realizacija
Kamp je održan u periodu od petka, 6. jula (arrival day) do četvrtka 12. jula (departure day). Radni deo kampa je trajao pet dana, od kojih su četiri imala sedam radnih sati a jedan tri. Prepodnevni deo je trajao tri sata i sastojao od jedne dugačke ili dve kraće panel sesije i (paralelno) jedne dugačke sesije GPOF. Popodnevni/večernji deo je trajao četiri sata od kojih su prva dva bila rezervisana za rad po grupama (treninzi veština, SD9 koordinacija i GPOF radionice) a potonja dva za večernje panel sesije za sve učesnike. Osim radnog dela i fiksnog vremena za kafe-pauze i obroke, ostatak vremena korišćen je za druženje učesnika, sportske aktivnosti, zabavu, razgledanje Beograda, itd.
U petak, 6. jula aktivisti SDO su dočekivali goste iz regiona i inostranstva na autobuskoj, železničkoj stanici i aerodromu da bi potom, zajedno sa učesnicima iz Srbije, organizovanim prevozom otišli u auto-kamp Dunav gde je upriličeno zvanično otvaranje kampa, na kome su govorili Ana Manojlović (Friedrich Ebert Stiftung), Remi Bazillier (Fondacija Jan Jores), Nenad Čelarević (Socijaldemokratska omladina u SDU) i Yvonne O’Callaghan (IUSY).
Subota, 7. jul je započeta plenarnom sesijom "Sadašnja situacija i perspektive Zapadnog Balkana" na kojoj su govorili Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost, Sonja Lokar iz CEE mreže za gender pitanja, Remi Bazilier ispred fondacije Jean Jaures i Yvonne O'Callaghan iz IUSY. Branislav Čanak je istakao da države Zapadnog Balkana imaju slične razvojne puteve i dele iste probleme od kojih se posebno ističu niska stopa privrednog rasta i visoka nezaposlenost koja je u nekim državama dodatno podstaknuta političkom nestabilnošću. Po njemu rešenje leži u osnaživanju ekonomije i stabilizaciji političke situacije kroz koju bi se profilisale one partije sa kojima bi sindikati mogli da sarađuju. Ključ obnove levice leži u ponovnoj izgradnji njenog identiteta i sticanju svesti o interesima koje treba postići. Sonja Lokar je iznela komparativnu analizu razvoja socijaldemokratskih partija u zemljama bivše Jugoslavije od kraja osamdesetih, ustanovila da je levica u ovim zemljama danas u usponu ali da za potpuni uspeh mora još jednom preispitati svoj identitet. Ona je takođe napomenula da levica mora shvatiti da se karakter savremene radničke klase umnogome promenio i da su vrednosti koje ta klasa sada zastupa u potpunosti drugačije nego prethodne. One zahtevaju nove odgovore i rešenja koje levica mora pronaći pre nego što ih nametnu druge opcije. Remi Bazilier je govorio i o ulozi Zapadnog Balkana u EU i izazovima sa kojima se region susreće ili će se susretati na putu evropskih integracija, a Yvonne O'Callaghan se na ovo nadovezala naglasivši neophodnost regionalne saradnje po određenim pitanjima kao i obavezu svake zemlje da određena pitanja reši (kao npr. visoku nezaposlenost mladih). Nakon ovoga je Vlado Pavićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu održao polusatno interaktivno predavanje o Evropskoj uniji.
U popodnevnom delu, učesnici su podeljeni u tri grupe pa je jedna grupa prisustvovala sastanku SD9 koordinacije, druga treningu o kampanjama sa simulacijom rada izbornog štaba, koju su vodili treneri iz Centra modernih veština, a treća radionici GPOF koju je moderirao Remi Bazilier i na kojoj se raspravljalo o novim društvenim pokretima i glavnim problemima u čije bi rešavanje ti pokreti trebalo da budu uključeni. Večernja panel sesija, koja je organizovana u okviru GPOF, bavila se pitanjem "Pristojnog rada na Balkanu" i na njoj su govorili Yvonne O'Callaghan, Ivan Šantevski iz Beogradskog Smart kolektiva i Jasmina Petrović iz UGS Nezavisnost. Yvonne O'Callaghan je učesnike upoznala sa značenjem termina decent work i predstavila neke od osnovnih problema zemalja Zapadnog Balkana (način na koji se sprovodi privatizacija određenih preduzeća, postojanje neformalne ekonomije, korupcija, nepostojanje koherentne politike zapošljavanja, slab socijalni dijalog, slabo učešće mladih u političkom odlučivanju, zakoni o radu koji smanjuju prava radnika, itd). Ivan Šantevski je predstavio ideju društveno-odgovornog poslovanja i kakve ono prednosti stvara za društvo, ekonomiju i životnu okolinu, dok je Jasmina Petrović govorila o nezaposlenosti mladih, problemu zaštite na radu, nedostatku socijalnog dijaloga i o potrebi edukacije svih, a posebno mladih, o njihovim radnim pravima kako bi se sprečilo da postanu žrtve eksploatacije. Posle večere, organizovane su prezentacije NVO od strane njihovih članova - učesnika škole.
Nedelja, 8. jul je započeta panel sesijom "Moderna socijaldemokratija" i na njoj su govorili Jovan Komšić sa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, Jovo Bakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Vera Marković, potpredsednica Socijaldemokratske unije. Profesor Jovan Komšić je održao predavanje o principima socijaldemokratije, o tome kakva je uloga države u socijaldemokratiji i o ulozi socijaldemokratije u fazi "kraja ideologije". Profesor Jovo Bakić je govorio o levici u Srbiji 90-ih i o tome kako su ideje levice kompromitovane od strane Miloševićevog režima, potom je govorio o Demokratskoj stranci i Socijaldemokratskoj uniji kao socijaldemokratskim partijama u Srbiji i o tome kako bi one trebalo da obrate više pažnje na radnička prava jer su ona trenutno veoma ugrožena. Vera Marković je govorila o perspektivama socijaldemokratije u Srbiji, o tome kako ona ima problem da se afirmiše, kako zbog negativnog nasleđa iz doba Miloševića, tako i zato što, po pitanju određenih problema, zaostaje za Zapadnom Evropom u kojoj se više ne rešavaju pitanja bazične egzistencije kao u Srbiji. Ona je govorila i o problemu nacionalizma, uplivu crkve u pitanja države ali i o tome kako nacionalizam gubi vezu sa realnošću i kako tu leži šansa za pravu modernizaciju i demokratizaciju Srbije. To kakvu će ulogu socijaldemokratske partije imati u ovom procesu zavisi samo od njih samih.
Paralelno sa ovom panel sesijom je tekla i panel sesija GPOF čija je tema bila "Stop child labour" i na kojoj je govorio Victor Duggan iz Evropskih mladih socijalista (ECOSY). Ova tema je ujedno jedna od glavnih kampanja koju tokom 2007. sprovode omladine socijaldemokratskih stranaka u Evropi.
U popodnevnom delu programa, učesnici su se, po prethodno utvrđenom rasporedu, podelili na tri grupe, od kojih je jedna ponovo učestvovala u sastanku SD9, a druga na treningu o javnom nastupu koji je održao Miloš Đajić iz Centra modernih veština, koji je obuhvatio teorijski uvod, kraće javne nastupe (govore) učesnika radionice koji su bili snimani kamerom, a zatim komentarisani. Treća grupa je učestvovala na radionici GPOF, koju su moderirale Tamara Smilevski iz IUSY i Zita Schellekens iz podmlatka holandske PvdA i na kojoj su učesnici prvo imali prilike da se upoznaju sa radom nevladine organizacije "Biro", da bi potom u grupama razgovarali o ulozi omladine u društvenim pokretima, o preprekama za učešće omladine u ovim pokretima i o pitanjima na kojima bi omladina primarno trebalo da se angažuje.
Večernja panel sesija je bila rezervisana za temu "Migracije" i o njoj su govorili Jelena Đorđević iz Anti-trafiking centra, Vladimir Petronijević iz Grupe 484, Yvonne O'Callaghan i Slaviša Raković iz Srpskog izbegličkog saveta. Jelena Đorđević je govorila o trafikingu u kontekstu migracija i podvukla da većina onih koji završe kao žrtve trafikinga svoj put u drugu zemlju započinju dobrovoljno. Kako veliki deo ovih ljudi nema mogućnost da emigrira na legalan način, oni su prinuđeni da svoju sudbinu stave u ruke posrednika koji ih često varaju i iskorišćavaju. Po njoj je zato jedan od načina da se trafiking suzbije taj da se ranjivim grupama omogući da emigriraju legalno jer tako neće pasti u ruke trgovaca ljudima. Vladimir Petronijević je govorio o "tvrđavi Evropi" i viznom režimu zemalja EU prema trećim zemljama kao i o procesu liberalizacije viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana koji je trenutno u toku. Yvonna O'Callaghan je govorila o aktivnostima koje IUSY sprovodi po pitanju slobode kretanja, o razlozima migracija, o načinu na koje se vlade razvijenih zemalja odnose prema pitanju migracija i o tome koje je korake potrebno preduzeti kako bi se prava migranata uvećala a oni što bolje integrisali u sredinu u koju dolaze. Slaviša Raković je govorio o situaciji u kojoj žive izbeglice u Srbiji, o problemu odliva mozgova i o tome kako se socijaldemokratske snage u Srbiji i drugde moraju potruditi da se pitanja migracija adresiraju na human način. Nakon ove sesije, Jelena Đorđević je održala jednosatnu radionicu na temu trafikinga i seksualnog rada.
Ponedeljak, 9. jul je započet plenarnom sesijom na temu "Civilno društvo i mediji" i na njoj su govorili Žarko Puhovski iz Hrvatskog Helsinškog odbora za ljudska prava, Svetlana Lukić sa radija B92 i Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa. Žarko Puhovski je govorio o ulozi koju civilno društvo ima u tranzicionim demokratijama i o tome kako se ono danas uglavnom oslanja na alternativne medije, zato što većina mainstream medija vesti iz civilnog društva prenosi samo kada je u pitanju neki senzacionalizam ili informacija do koje su NVO došle pre medija. Miljenko Dereta smatra da mediji ne govore o aktivnostima NVO zato što ih smatraju nezanimljivim pokazujući time manjak razumevanja za činjenicu da NVO ne žele da učestvuju u političkom životu na onaj način na koji to čine političke partije. On je napravio razliku između nacionalnih i lokalnih medija, napominjući da lokalni mediji mnogo češće i ozbiljnije izveštavaju o aktivnostima NVO. Kao primer dobrog odnosa nacionalne televizije i NVO istakao je Hrvatsku radioteleviziju koja predstavnike civilnog sektora uključuje u svaku ozbiljniju raspravu. Govorio je i o odnosu NVO prema medijima i o tome kako mnoge NVO sasvim pogrešno svoje postojanje valorizuju samo na osnovu svog prisustva u medijima. Svetlana Lukić je istakla da je problem domaćih medija u tome što ne unapređuju istraživačko novinarstvo i što nemaju obrazovane novinare koji barataju osnovnim novinarskim veštinama. Ona je napomenula da problemi leže i na drugim stranama - novinari često nisu u mogućnosti da dođu do neophodnih informacija pa su prinuđeni da svoje vesti zasnivaju na špekulacijama. Ona je kritikovala medije koji su dosad percipirani kao "alternativni" a sad su tržišno orijentisani jer su zapostavili izveštavanje o aktivnostima NVO kako bi izbegli negativni imidž koji javnost uglavnom vezuje za rad ovog sektora. Ti mediji danas sprovode auto-cenzuru i samostalno se zatvaraju za mnoge važne teme koje je neophodno pokrenuti što pre.
U drugom delu prepodnevnog programa je održana panel sesija na temu "Ljudska prava sa pravima ranjivih grupa" na kojoj su govorili Sonja Lokar iz CEE Network for Gender Issues, Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava, Ksenija Forca iz Labrisa, Boris Milićević iz Gej-strejt alijanse i Žarko Puhovski. Sonja Lokar je predstavila istorijat ženskog pokreta na Balkanu, određene strategije za poboljšanje položaja i prava žena u našem regionu i osnovne probleme koji ovaj položaj i prava opterećuju - nepostojanje adekvatne zakonske regulative i težnja neoliberalnih političkih režima da unište sve dobre tekovine socijalizma. Ona je istakla kako bi za ženski pokret ovog regiona bilo dobro da Evropskoj uniji ponudi jednu novu žensku platformu koja bi bila afirmisana u saradnji sa drugim levičarskim partijama u Evropi. Ksenija Forca je govorila o lezbejskom pokretu u Srbiji i o pravima LGBTQ populacije koja po svojoj suštini jesu osnovna ljudska prava. Boris Milićević je iznosio primere diskriminacije i napada na LGBTQ populaciju uz napomenu da su ovakvi slučajevi uglavnom ostali uskraćeni za reakciju nadležnih organa. On je apelovao na političke partije da formiraju LGBTQ radne grupe unutar svojih struktura i da ova pitanja uvrste u svoju politiku i programska dokumenta. On je takođe napomenuo da su ciljevi svih LGBTQ grupa u zemlji ti da se napadi na ovu populaciju uvrste u zločine iz mržnje, da se adekvatni anti-diskriminatorni članovi uvrste u pojedine zakone i da dođe do legalizacije istopolnih zajednica. Dragan Popović je predstavio aktivnosti Inicijative mladih za ljudska prava vezane za sudsku zaštitu ljudskih prava i donošenje određenih zakona. On je govorio i o stanju u zakonodavstvu, o tome kako ne postoje osnovni anti-diskriminacioni zakoni i kako se, u nedostatku osnovnih zakona, tužbe po ovim pitanjima uglavnom podnose na osnovu nekih drugih zakona. Žarko Puhovski je govorio o pravima branitelja ljudskih prava, o tome kako su njihova osnovna prava uglavnom ugrožena i kako se za njih mora obezbediti poseban položaj jer obavljaju zadatke koje bi u normalnim okolnostima trebalo da obavlja država.
Paralelno sa ove dve sesije je išla GPOF radionica na temu "Youth Employment and Education" na kojoj su govorili Benoit Curinier iz Mladih socijalista Francuske, Zita Schellekens iz PvDA i Martina Vukasović iz Centra za obrazovne politike. Raspravljalo se o tome kako obrazovni sistem može doprineti povećanom zapošljavanju mladih, posebno u regionu Zapadnog Balkana, i kakvu ulogu u tom kontekstu imaju formalno i neformalno obrazovanje.
U popodnevnom delu, učesnici su se ponovo podelili na tri grupe pa je jedna ponovo učestvovala na sastanku SD-9, druga na treningu iz Političke komunikacije i pregovora koju su držali treneri Centra za moderne veštine a treća na GPYF radionici sa temom "International solidarity. Which internationalism for 21st century" na kojoj su govorili Victor Duggan (ECOSY), Tamara Smilevski iz (IUSY) i Sonja Lokar.
Tema večernje panel sesije je bila "Evropska unija i globalizacija" a uvodničari su bili predsednik Socijaldemokratske unije i narodni poslanik Žarko Korać, Dragan Živojinović sa Fakulteta političkih nauka, Nenad Šebek iz Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi i Mona Bricke iz nemačkog NVO Forum on Environment and Development. Učesnici su dali različita, pa i suprotna viđenja uloge globalizacije i njenih različitih aspekata u modernom svetu, ali su se svi složili da je njen značaj kao procesa ogroman, bilo da su njene posledice pozitivne ili negativne. Najpre je Dragan Živojinović naveo različita shvatanja globalizacije od strane modernih političkih teoretičara, a zatim dao praktične primere kako Evropska unija i evropske države odgovaraju na izazove globalizacije, uključujući i interakciju sa drugim svetskim super-silama. Žarko Korać je naglasio da je neophodan aktivan pristup pojedinaca i grupa procesu globalizacije kako bi njene efekte učinili prihvatljivim i korisnim za svoj život, te da ovaj proces predstavlja veliku šansu za naš region, koju pre svega mlade generacije treba da iskoriste. O perspektivama regiona Zapadnog Balkana u globalizovanoj Evropi i svetu govorio je i Nenad Šebek, koji je posebno ukazao na prepreke i suprotne interese koji se kroz ovaj proces ispoljavaju. Mona Bricke je govorila o načinu na koji alter-globalističke i anti-globalističe grupe u nemačkoj i Zapadnoj Evropi doživljavaju suštinu globalizacije, posebno njene ekonomske dimenzije, i kako se protiv nje bore, opisavši junske proteste povodom samita G8 u Nemačkoj. Posle večere, zajedno sa alternativnom grupom mladih umetnika "Šlic" organizovana je kreativna strip-radionica.
U utorak, 10. jula, radni deo je trajao do ručka i sastojao se od dve panel sesije, jedne u okviru političke škole a druge u okviru GPOF. Prvi panel je za temu imao "Politički sistem (političke partije, interesne grupe, sindikati, skupština)" i na njemu su govorili Slaviša Orlović i Zoran Stojiljković, obojica sa Fakulteta političkih nauka, i profesorka Zagorka Golubović. Slaviša Orlović je govorio o institucionalnom delu političkog sistema, o političkim sistemima u postkomunističkim zemljama i njihovoj demokratskoj konsolidaciji i o problemu razvrstavanja političkih partija na levičarske i desničarske. Zagorka Golubović je govorila o vaninstitucionalnom delu političkog sistema - civilnom društvu i o njegovoj ulozi u mirnoj transformaciji autoritarnog režima u demokratski. Ona je ocenila da u političkim partijama u Srbiji uglavnom nema interne demokratije, da poslednje dve vlade u Srbiji primenjuju neke oblike autoritarnosti a da poslanici nemaju dodira sa biračima. Nevladine organizacije su tu da pomognu razvoj participativne demokratije jer bez nje nema efektivne kontrole vlasti. Stojijković je govorio o potencijalima socijaldemokratskih partija u regionu i o njihovim izbornim i koalicionim strategijama. On je naveo neke specifične socijaldemokratske vrednosti koje partije levice treba da zastupaju i naglasio ulogu koju omladine socijaldemokratskih stranaka igraju u unapređenju svojih stranaka i društva.
Paralelno sa ovim se odvijala i panel sesija GPOF sa temom "Informal economy and employment" na kojoj su govorili Tanja Azanjac iz omladinskog programa Građanskih Inicijativa i Benoit Currinier. Radionica se bavila problemom rada "na crno" koji je sve zastupljeniji među mladima, i načinima njegovog prevazilaženja.
Nakon ručka učesnici su proveli zajedničko popodne na Adi Ciganliji, a uveče je organizovan mini filmski festival.
U sredu, 11. jula, prepodnevni program je ponovo obuhvatao dve paralelne panel sesije, od kojih je sesija u okviru GPOF za temu imala "Diskriminaciju na tržištu rada" dok je sesija u okviru nedelje socijaldemokratije za temu imala "Evropske integracije". Uvodničari druge panel sesije su bili Vladimir Međak iz Kancelarije za pridruživanje Srbije EU, Srđan Đurović iz Fonda za otvoreno društvo i Filip Ejdus sa Fakulteta političkih nauka. Vladimir Međak je govorio o položaju zemalja Zapadnog Balkana u odnosu na EU i o tome kako se trenutna dešavanja u EU reflektuju na proces EU integracija u ovom regionu. Srđan Đurović je govorio o odnosu civilnog sektora i EU integracija i o razlici između evropeizacije i evropskih integracija, dok je Filip Ejdus govorio o proširenju EU i NATO u kontekstu međunarodnih odnosa, o bezbednosnim aspektima ovog proširenja i njenim kontroverzama.
U popodnevnom delu programa, učesnici su se podelili u dve grupe, jedna je prisustvovala treningu na temu Izgradnja tima i komunikacija koju su držali Aleksandar Janković i Vladimir Radosavljević iz Beogradske omladinske mreže, dok su drugi pisali nacrt deklaracije koja će biti usvojena kao završni dokument GPOF programa.
Nakon treninga upriličena je svečana dodela sertifikata, usmena i pismena evaluacija i druženje učesnika na završnoj žurci.
U četvrtak, 12. jula učesnici su nakon doručka otputovali kućama dok su aktivisti SDO ostali u kampu kako bi ga očistili i sklopili šatore.
Evaluacija
Evaluacija je rađena u usmenoj i pismenoj formi. Što se tiče pismene evaluacije, učesnici su imali priliku da vrednuju kako projekat u celini, tako i neke njegove najvažnije posebne delove i aspekte. Projekat u celini je ocenjen prosečnom ocenom 4,54 na skali od 1 do 5. Pristup informacijama o školi (pre same realizacije) i komunikaciju sa organizacionim timom učesnici su ocenili sa 4,25, dok je organizaciono-tehnički aspekt (uključujući smeštaj, ishranu, uslove rada, itd) dobio 4,4. Učesnici su pokazali natprosečno zadovoljstvo (4,6) izborom tema (panela, radionica) kojima se škola bavila, a posebno izborom i nivoom predavača i trenera koji su ove teme obrađivali. Istovremeno, iznete su neke zanimljive ideje i predlozi koji bi mogli pomoći da potencijalna sledeća letnja škola bude još bolja i razvijenija, a koji idu u pravcu diversifikovanja programa i razvijanja paralelnih kurseva za polaznike sa različitim nivoom (pred)znanja i iskustva. Tokom usmene evaluacije takođe su iznete manje primedbe na pojedine uslove u kampu, kao što je nedostatak tople vode u pojedinim momentima.
Realizacija projekta zavredila je značajnu medijsku pažnju. Televizija za nacionalnom pokrivenošću B92 prenela je prilog o školi, kao i Radio B92, dok je izveštaj objavljen na B92 internet portalu (www.b92.net). Što se tiče štampanih medija, najznačajniji izveštaji objavljeni su u dnevnim listovima "Blic" i "Danas".