GRABOVO, Srbija, 30. jun - 6. jul 2006.
Ideja i ciljevi projekta
Ideja za projekat "Letnji kamp - nedelja socijaldemokratije" nastala je jednim delom iz želje da se na prostor Srbije (i cele bivše Jugoslavije) prenesu najbolja iskustva i praksa tradicionalnih letnjih kampova Evropskih mladih socijalista (ECOSY) i Omladinske socijalističke Internacionale (IUSY). S druge strane, evidentna je bila potreba da se, niz godina nakon ratova i raspada zemlje, pokuša uspostaviti kvalitativno i kvantitativno nova forma za zajedničku političku edukaciju i politički trening novih generacija unutar podmladaka socijaldemokratskih partija iz ex-YU. Posredni ciljevi projekta bili su jačanje organizacionih kapaciteta matičnih organizacija, uspostavljanje saradnje između njihovih aktivista/kinja kroz zajednički rad i druženje, kao i učvršćivanje mreže srodnih omladinskih političkih organizacija.
Prijavljivanje učesnika
Nakon što je između programske koordinatorke FES i projektnog tima Socijaldemokratske omladine (SDO) u SDU precizirano mesto (Grabovo) i vreme (30. 6. - 6. 7. 2006) održavanja letnjeg kampa, kao i broj učesnika (40-45), 15. maja je poslat prvi zajednički poziv u ime FES i SDO, elektronskom poštom na zvanične adrese omladinskih organizacija (i njihovih rukovodstava): Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratske partije, Socijaldemokratske unije, UGS "Nezavisnost", Studentske unija Srbije (Srbija), Socialnih Demokrata (Slovenija), Socijaldemokratske partije, Socijaldemokratske studentske unije (Hrvatska), Socijaldemokratske partije, Stranke nezavisnih socijaldemokrata (Bosna i Hercegovina), Socijaldemokratske partije (Crna Gora), Demokratske partije Kosova, ORA (Kosovo) i Socijaldemokratskog saveza (Makedonija).
Poziv je sadržao osnovne informacije o projektu, sa temama panela i radionica, tehničkim informacijama, brojem učesnika koji se traži od organizacije, kao i aplikacioni formular. Kao rok za prijavljivanje dat je 5. jun (3 nedelje od slanja poziva), kako bi organizatorima ostalo dovoljno vremena za eventualni drugi krug prijavljivanja, pripremu i obaveštavanje odabranih učesnika. Do nedelju dana pred deadline, organizacije su kontaktirane bar jedanput i telefonskim putem. Zaključno sa 23. junom, što je bio poslednji interni deadline, stigle su aplikacije od: Stevan Bodiroža, Olivera Bogunović, Janko Fejdi, Darko Gigić, Nikola Dimitrijević (Boris Lukić), Zlatko Aleksić (Temjan Ivanović) (Demokratska stranka), Dejan Mirković, Saša Kočiš (LSV), Edis Durgutović, Svetlana Milojević (LDP), Milena Malešević, Nina Živanović, Zlatko Jelisavac, Ljiljana Matić, Nataša Adžić, Sandra Matić, Tatjana Romakov, Srđan Jovanović, Jovica Lukić, Dragana Godić, Miloš Savić, Aleksandra Terić, Stevica Trajanović (SDU), Miloš Nikolić, Ivica Ilić (UGS "Nezavisnost"), Vladimir Kršek, Goran Ševo, Goran Gračanin i Daniel Mlađenović (SDP Hrvatska), Adi Jašarević, Adnan Piralija, Marina Hadžić i Emir Alajbegović (SDP BiH), Haris Toković, Ivan Marković (SDP Crna Gora). Sa obrazloženjem i pismenim izvinjenjem organizatorima, izostale su prijave SDS Makedonije i PDK i ORA sa Kosova. Bez obrazloženja, izostale su prijave Studentske unije Srbije, SD Slovenije, SSU Hrvatske i SNSD BiH.
Svi prijavljeni su po pristizanju aplikacija, a najkasnije 23. juna, lično telefonski obavešteni o prijemu na letnju školu, tehničkim detaljima vezanim za boravak u kampu, transport i organizovani transfer učesnika do kampa, itd. Sve tehničke informacije, zajedno sa finalnom verzijom programa letnje škole, poslate su učesnicima e-mailom. Ipak, tokom dva dana pred početak, kao i na sam dan otvaranja škole, ukupno 8 učesnika je otkazalo učešće ili se nije pojavilo, od čega su samo za 2 poslate zamene (imena u zagradama). Taj manjak je unapred kompenzovan s obzirom da je broj prihvaćenih prijava bio na gornjoj granici. Tako je ukupan broj učesnika kampa, uključujući predavače, trenere i tročlani organizacioni tim SDO, bio 47.
Realizacija
Letnji kamp održan je u izviđačkom kampu "Grabovo" kod istoimenog sela u opštini Ražanj u centralnoj Srbiji. Za tehničke potrebe kampa korišćena je delom već postojeća, a delom za potrebe kampa novoizgrađena infrastruktura. Za smeštaj učesnika obezbeđeni su kvalitetni šatori sa dušecima, kao i higijensko-sanitarni uslovi zadovoljavajućeg nivoa. Ishrana se obavljala u restoranu za to namenjenog obližnjeg objekta sa centralnom kuhinjom. U svim pomenutim pitanjima organizator je imao punu pomoć od domaćina kampa, volonterskog tima Odreda izviđača Ćićevac.
Kamp je održan u periodu od petka, 30. juna poslepodne (arrival day) do četvrtka, 6. jula prepodne (departure day). Agenda je strukturisana tako da svakog dana obuhvati ukupno 5 radnih časova - po jedan panel/radionicu u trajanju od 2 i po časa pre i poslepodne, sa kraćim kafe pauzama. Osim radnog dela i fisknog vremena za obroke, ostatak vremena korišćen je za druženje učesnika, sportske aktivnosti, zabavu, ekskurziju, itd.
U petak, 30. jula tokom jutra i prepodneva aktivisti SDO dočekali su u Beogradu goste iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nalaženje svih učesnika po planu je bilo na autobuskoj stanici Ćićevac do 17 časova, odakle su svi posebno organizovanim autobosum Opštine Ćićevac prevezeni do kampa u Grabovu. Nakon smeštanja učesnika usledilo je zvanično otvaranje kampa i večera.
U subotu, 1. jula, uvodni panel "Socijaldemokratija danas na Balkanu i u Evropi" održali su Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Prof. Rajić je dao pregled istorijskog razvoja socijaldemokratije, navodeći najvažnije datume i događaje u borbi radničkog pokreta i jačanju socijalne države u Evropi, kao i uzroke njene stagnacije danas. Napravljeno je poređenje stanja u društvima na Balkanu i Skandinaviji u pogledu socijalnih komponenti država, ali i njihovo zajedničko udaljavanje od izvornih programa i prakse socijaldemokratije, u eri globalizacije i modernog kapitalizma. Prof. Stojiljković se nadovezao govoreći o približavanju moderne socijaldemokratije i liberalizma, i zaključio da je potrebno uspostavljanje novih, prepoznatljivih socijaldemokratskih politika sa specifičnim rešenjima za jasnije definisane glasačke ciljne grupe.
Poslepodnevni panel "Država i civilno društvo" otvorio je Miljenko Dereta, direktor NVO Građanske inicijative, uvodom o stanju i ulozi civilnih društava u ex-YU u procesu demokratizacije i smene autoritarnih režima, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Pritom je istaknuta protivrečnost položaja nevladinih organizacija spram države i političkih stranaka u tranzicionim društvima, sa svim problemima, ali i mogućnostima koje iz njega proističu. Naglasio je nužnost usvajanja moderne zakonske regulative o NVO, i zaključio da bi idealan bio partnerski odnos države i civilnog sektora, uz poverenje građana i jednom i drugom. Prof. Stojiljković je govorio o važnosti koje mediji i javnost imaju u kontroli vlasti od strane građana i njihovom učešću u demokratizaciji društava na Zapadnom Balkanu, ali i mogućnostima za njihovu kontrolu od strane vlada. Nakon toga je usledila objedinjena jednočasovna diskusija učesnika i panelista o problemima i tezama iznetim na oba predavanja, uz komparaciju stanja i iskustava u republikama bivše Jugoslavije i predlozima za njihova rešenja. Između ostalog je zaključeno da po pitanju uloge javnosti, posebno državnog medijskog javnog servisa, Hrvatska predstavlja dobar primer i putokaz za ostala društva.
U nedelju, 2. jula, prepodnevni panel "Evropska unija i evropske integracije" održao je Vlada Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Priču o EU Pavićević je započeo davanjem objašnjenja pojma Evropska unija, uz definisanje njenih najvažnijih karakteristika i tendencija. Zatim je pričao o nastanku i daljem razvoju zajednica koje su predhodile konačnom stvaranju današnje Evropske unije. Na to se nadovezao razgovor o aktuelnoj situaciji u EU, najviše u pogledu budućnosti Ustava EU i daljeg proširivanja, sa posebnim osvrtom na stepene integracija do kojih su došle zemlje bivše Jugoslavije. U poslepodnevnoj sesiji isti predavač je moderirao dinamičnu retoričku radionicu u formi role-play-a, u kojoj su učesnici-govornici vežbali nastup pred publikom koja je kreirala različite neočekivane situacije.
Ponedeljak, 3. jul pre podne bio je namenjen panelu "Ljudska i građanska prava" koji je vodio Vidan Hadži-Vidanović iz Beogradskog centra za ljudska prava. U interakciji sa učesnicima napravljena je istorijsko-politička geneza osvajanja različitih, međusobno povezanih i prožetih kategorija ljudskih i građanskih prava i sloboda i pregled njihove kodifikacije kroz različite međunaordne povelje i deklaracije. Sa aspekta socijaldemokratije posebno su obrađena socijalno-ekonomska prava (pravo na rad, sindikalno organizovanje, zdravstveno osiguranje...) i zaključeno je da su ona najosetljivija zbog učestalog odstupanja prakse od onog što je u pravnim aktima zagarantovano, te da je neophodna stalna borba za njihovo poštovanje i unapređenje.
U ponedeljak posle podne i utorak pre podne Dušan Jordović, trener za političke kampanje, održao je predavanje i trening-radionice na temu "Političke kampanje". Predavanje po modelu američkog National Democratic Institute obuhvatilo je priču o četiri faze kampanje, kreiranju i elementima političke poruke i propagandnog materijala, kao i ciljnim grupama. Učesnicima su podeljeni i odgovarajući handout-i. Učesnici su potom podeljeni u četiri grupe koje su u toku dve radionice - simulacije predizbornih aktivnosti u lokalnoj zajednici - primenili stečena znanja iz vođenja kampanja, posebno iz oblasti pravljenja i sprovođenja anketa i formulisanja političkih poruka za utvrđene ciljne grupe. Usledila je prezentacija svih grupa i diskusija. Opšti zaključak je da bi političke partije kampanje trebalo da shvataju kao kontinuiran proces interakcije sa građanima između izbora, a ne samo neposredno pred izbore, i da se u realizaciji kampanja treba mnogo više pridržavati (iskustveno i naučno) već utvrđenih pravila i principa radi povećanja šansi na izborni uspeh.
U utorak, 4. jula posle podne Nataša Ristić iz Centra modernih veština održala je radionicu sa power-point prezentacijom na temu "Javni nastup", koja se u stvari bavila i komunikacijom uopšte. Na početku se pričalo o osnovnim osobinama i namenama poruke, bilo u pisanom, bilo u verbalnom obliku. Ukazano je na najveće i najčešće greške koje se prave u svakodnevnoj, ali i u komunikaciji sa javnošću, kao i na proverene tehnike kojima se one mogu izbeći ili umanjiti.
Prepodnevna radionica, održana u sredu, 5. jula, nosila je naziv kao i poslepodnevna radionica prethodnog dana, a predavači su bili Miloš Đajić i Neda Arnerić iz Centra modernih veština. Njih dvoje su koristili drugačije metode u odnosu na Natašu Ristić tokom svog treninga "Javni nastup". Oboje su održali kraće predavanje o nekim najvažnijim pravilima i savetima koji se odnose na nastupe, posebno nastupe pred kamerama. Podelili su sa učesnicima svoja iskustva, a zatim izveli praktičnu vežbu, koja je trebalo da ujedini sve tokom seminara naučeno o komunikaciji sa javnošću. Svako od učesnika je dobio svojih 3 do 5 minuta pred kamerom, a onda je usledila kritika svakog pojedinačnog snimljenog nastupa, od strane oba moderatora, kao i dalja diskusija.
Marija Gajicki, direktorka NVO "Vojvođanka" održala je poslednji panel na Nedelji socijaldemokratije, u sredu 5. jula posle podne. Ovaj panel se bavio pitanjem "Suočavanja sa prošlošću" i praktično je obuhvatao 3 dela. Prvo je bilo reči o tome šta se na području bivše Jugoslavije i na koji način radi, u vezi sa glavnom temom panela. Usledila je priča o aktivnostima NVO "Vojvođanka", najviše o projektu VIVISECTfest između 2004. i 2006. godine, na šta se nadovezao film snimljen na izložbi ratnih fotografija "Krv i med" Rona Haviva, održanoj u okviru pomenutog projekta, koji je dao pravu sliku o tome kako se ljudi sa naših područja na različite načine suočavaju sa prošlošću. Poslednji i najduži deo panela podrazumevao je razmenu mišljenja i iskustava, kao i diskusiju učesnika na temu kojom se bavilo tog poslepodneva.
Četvrtak, 6. jul pre podne bio je rezervisan za kraću usmenu evaluaciju letnjeg kampa od strane učesnika, nakon čega je usledilo zatvaranje letnje škole i povratak učesnika organizovanim autobusom za Ćićevac i dalje kućama.
Posebnu dimenziju "Nedelje socijaldemokratije" predstavljalo je druženje učesnika i uopšte zajedničko korišćenje slobodnog vremena. Ono je s obzirom na sastav grupe i relativnu izdvojenost u kampu pa time i upućenost polaznika jednih na druge, bilo na sjajnom nivou - počev od sportskih aktivnosti u prirodi, dobrovoljnih mini radnih akcija u kampu, zajedničkog gledanja TV prenosa utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu iz Nemačke, preko posebno organizovane ekskurzije u Kruševac, do večernjih žurki sa gitarama i pesmom uz logorsku vatru.
Ideja i ciljevi projekta
Ideja za projekat "Letnji kamp - nedelja socijaldemokratije" nastala je jednim delom iz želje da se na prostor Srbije (i cele bivše Jugoslavije) prenesu najbolja iskustva i praksa tradicionalnih letnjih kampova Evropskih mladih socijalista (ECOSY) i Omladinske socijalističke Internacionale (IUSY). S druge strane, evidentna je bila potreba da se, niz godina nakon ratova i raspada zemlje, pokuša uspostaviti kvalitativno i kvantitativno nova forma za zajedničku političku edukaciju i politički trening novih generacija unutar podmladaka socijaldemokratskih partija iz ex-YU. Posredni ciljevi projekta bili su jačanje organizacionih kapaciteta matičnih organizacija, uspostavljanje saradnje između njihovih aktivista/kinja kroz zajednički rad i druženje, kao i učvršćivanje mreže srodnih omladinskih političkih organizacija.
Prijavljivanje učesnika
Nakon što je između programske koordinatorke FES i projektnog tima Socijaldemokratske omladine (SDO) u SDU precizirano mesto (Grabovo) i vreme (30. 6. - 6. 7. 2006) održavanja letnjeg kampa, kao i broj učesnika (40-45), 15. maja je poslat prvi zajednički poziv u ime FES i SDO, elektronskom poštom na zvanične adrese omladinskih organizacija (i njihovih rukovodstava): Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratske partije, Socijaldemokratske unije, UGS "Nezavisnost", Studentske unija Srbije (Srbija), Socialnih Demokrata (Slovenija), Socijaldemokratske partije, Socijaldemokratske studentske unije (Hrvatska), Socijaldemokratske partije, Stranke nezavisnih socijaldemokrata (Bosna i Hercegovina), Socijaldemokratske partije (Crna Gora), Demokratske partije Kosova, ORA (Kosovo) i Socijaldemokratskog saveza (Makedonija).
Poziv je sadržao osnovne informacije o projektu, sa temama panela i radionica, tehničkim informacijama, brojem učesnika koji se traži od organizacije, kao i aplikacioni formular. Kao rok za prijavljivanje dat je 5. jun (3 nedelje od slanja poziva), kako bi organizatorima ostalo dovoljno vremena za eventualni drugi krug prijavljivanja, pripremu i obaveštavanje odabranih učesnika. Do nedelju dana pred deadline, organizacije su kontaktirane bar jedanput i telefonskim putem. Zaključno sa 23. junom, što je bio poslednji interni deadline, stigle su aplikacije od: Stevan Bodiroža, Olivera Bogunović, Janko Fejdi, Darko Gigić, Nikola Dimitrijević (Boris Lukić), Zlatko Aleksić (Temjan Ivanović) (Demokratska stranka), Dejan Mirković, Saša Kočiš (LSV), Edis Durgutović, Svetlana Milojević (LDP), Milena Malešević, Nina Živanović, Zlatko Jelisavac, Ljiljana Matić, Nataša Adžić, Sandra Matić, Tatjana Romakov, Srđan Jovanović, Jovica Lukić, Dragana Godić, Miloš Savić, Aleksandra Terić, Stevica Trajanović (SDU), Miloš Nikolić, Ivica Ilić (UGS "Nezavisnost"), Vladimir Kršek, Goran Ševo, Goran Gračanin i Daniel Mlađenović (SDP Hrvatska), Adi Jašarević, Adnan Piralija, Marina Hadžić i Emir Alajbegović (SDP BiH), Haris Toković, Ivan Marković (SDP Crna Gora). Sa obrazloženjem i pismenim izvinjenjem organizatorima, izostale su prijave SDS Makedonije i PDK i ORA sa Kosova. Bez obrazloženja, izostale su prijave Studentske unije Srbije, SD Slovenije, SSU Hrvatske i SNSD BiH.
Svi prijavljeni su po pristizanju aplikacija, a najkasnije 23. juna, lično telefonski obavešteni o prijemu na letnju školu, tehničkim detaljima vezanim za boravak u kampu, transport i organizovani transfer učesnika do kampa, itd. Sve tehničke informacije, zajedno sa finalnom verzijom programa letnje škole, poslate su učesnicima e-mailom. Ipak, tokom dva dana pred početak, kao i na sam dan otvaranja škole, ukupno 8 učesnika je otkazalo učešće ili se nije pojavilo, od čega su samo za 2 poslate zamene (imena u zagradama). Taj manjak je unapred kompenzovan s obzirom da je broj prihvaćenih prijava bio na gornjoj granici. Tako je ukupan broj učesnika kampa, uključujući predavače, trenere i tročlani organizacioni tim SDO, bio 47.
Realizacija
Letnji kamp održan je u izviđačkom kampu "Grabovo" kod istoimenog sela u opštini Ražanj u centralnoj Srbiji. Za tehničke potrebe kampa korišćena je delom već postojeća, a delom za potrebe kampa novoizgrađena infrastruktura. Za smeštaj učesnika obezbeđeni su kvalitetni šatori sa dušecima, kao i higijensko-sanitarni uslovi zadovoljavajućeg nivoa. Ishrana se obavljala u restoranu za to namenjenog obližnjeg objekta sa centralnom kuhinjom. U svim pomenutim pitanjima organizator je imao punu pomoć od domaćina kampa, volonterskog tima Odreda izviđača Ćićevac.
Kamp je održan u periodu od petka, 30. juna poslepodne (arrival day) do četvrtka, 6. jula prepodne (departure day). Agenda je strukturisana tako da svakog dana obuhvati ukupno 5 radnih časova - po jedan panel/radionicu u trajanju od 2 i po časa pre i poslepodne, sa kraćim kafe pauzama. Osim radnog dela i fisknog vremena za obroke, ostatak vremena korišćen je za druženje učesnika, sportske aktivnosti, zabavu, ekskurziju, itd.
U petak, 30. jula tokom jutra i prepodneva aktivisti SDO dočekali su u Beogradu goste iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nalaženje svih učesnika po planu je bilo na autobuskoj stanici Ćićevac do 17 časova, odakle su svi posebno organizovanim autobosum Opštine Ćićevac prevezeni do kampa u Grabovu. Nakon smeštanja učesnika usledilo je zvanično otvaranje kampa i večera.
U subotu, 1. jula, uvodni panel "Socijaldemokratija danas na Balkanu i u Evropi" održali su Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Prof. Rajić je dao pregled istorijskog razvoja socijaldemokratije, navodeći najvažnije datume i događaje u borbi radničkog pokreta i jačanju socijalne države u Evropi, kao i uzroke njene stagnacije danas. Napravljeno je poređenje stanja u društvima na Balkanu i Skandinaviji u pogledu socijalnih komponenti država, ali i njihovo zajedničko udaljavanje od izvornih programa i prakse socijaldemokratije, u eri globalizacije i modernog kapitalizma. Prof. Stojiljković se nadovezao govoreći o približavanju moderne socijaldemokratije i liberalizma, i zaključio da je potrebno uspostavljanje novih, prepoznatljivih socijaldemokratskih politika sa specifičnim rešenjima za jasnije definisane glasačke ciljne grupe.
Poslepodnevni panel "Država i civilno društvo" otvorio je Miljenko Dereta, direktor NVO Građanske inicijative, uvodom o stanju i ulozi civilnih društava u ex-YU u procesu demokratizacije i smene autoritarnih režima, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Pritom je istaknuta protivrečnost položaja nevladinih organizacija spram države i političkih stranaka u tranzicionim društvima, sa svim problemima, ali i mogućnostima koje iz njega proističu. Naglasio je nužnost usvajanja moderne zakonske regulative o NVO, i zaključio da bi idealan bio partnerski odnos države i civilnog sektora, uz poverenje građana i jednom i drugom. Prof. Stojiljković je govorio o važnosti koje mediji i javnost imaju u kontroli vlasti od strane građana i njihovom učešću u demokratizaciji društava na Zapadnom Balkanu, ali i mogućnostima za njihovu kontrolu od strane vlada. Nakon toga je usledila objedinjena jednočasovna diskusija učesnika i panelista o problemima i tezama iznetim na oba predavanja, uz komparaciju stanja i iskustava u republikama bivše Jugoslavije i predlozima za njihova rešenja. Između ostalog je zaključeno da po pitanju uloge javnosti, posebno državnog medijskog javnog servisa, Hrvatska predstavlja dobar primer i putokaz za ostala društva.
U nedelju, 2. jula, prepodnevni panel "Evropska unija i evropske integracije" održao je Vlada Pavićević, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Priču o EU Pavićević je započeo davanjem objašnjenja pojma Evropska unija, uz definisanje njenih najvažnijih karakteristika i tendencija. Zatim je pričao o nastanku i daljem razvoju zajednica koje su predhodile konačnom stvaranju današnje Evropske unije. Na to se nadovezao razgovor o aktuelnoj situaciji u EU, najviše u pogledu budućnosti Ustava EU i daljeg proširivanja, sa posebnim osvrtom na stepene integracija do kojih su došle zemlje bivše Jugoslavije. U poslepodnevnoj sesiji isti predavač je moderirao dinamičnu retoričku radionicu u formi role-play-a, u kojoj su učesnici-govornici vežbali nastup pred publikom koja je kreirala različite neočekivane situacije.
Ponedeljak, 3. jul pre podne bio je namenjen panelu "Ljudska i građanska prava" koji je vodio Vidan Hadži-Vidanović iz Beogradskog centra za ljudska prava. U interakciji sa učesnicima napravljena je istorijsko-politička geneza osvajanja različitih, međusobno povezanih i prožetih kategorija ljudskih i građanskih prava i sloboda i pregled njihove kodifikacije kroz različite međunaordne povelje i deklaracije. Sa aspekta socijaldemokratije posebno su obrađena socijalno-ekonomska prava (pravo na rad, sindikalno organizovanje, zdravstveno osiguranje...) i zaključeno je da su ona najosetljivija zbog učestalog odstupanja prakse od onog što je u pravnim aktima zagarantovano, te da je neophodna stalna borba za njihovo poštovanje i unapređenje.
U ponedeljak posle podne i utorak pre podne Dušan Jordović, trener za političke kampanje, održao je predavanje i trening-radionice na temu "Političke kampanje". Predavanje po modelu američkog National Democratic Institute obuhvatilo je priču o četiri faze kampanje, kreiranju i elementima političke poruke i propagandnog materijala, kao i ciljnim grupama. Učesnicima su podeljeni i odgovarajući handout-i. Učesnici su potom podeljeni u četiri grupe koje su u toku dve radionice - simulacije predizbornih aktivnosti u lokalnoj zajednici - primenili stečena znanja iz vođenja kampanja, posebno iz oblasti pravljenja i sprovođenja anketa i formulisanja političkih poruka za utvrđene ciljne grupe. Usledila je prezentacija svih grupa i diskusija. Opšti zaključak je da bi političke partije kampanje trebalo da shvataju kao kontinuiran proces interakcije sa građanima između izbora, a ne samo neposredno pred izbore, i da se u realizaciji kampanja treba mnogo više pridržavati (iskustveno i naučno) već utvrđenih pravila i principa radi povećanja šansi na izborni uspeh.
U utorak, 4. jula posle podne Nataša Ristić iz Centra modernih veština održala je radionicu sa power-point prezentacijom na temu "Javni nastup", koja se u stvari bavila i komunikacijom uopšte. Na početku se pričalo o osnovnim osobinama i namenama poruke, bilo u pisanom, bilo u verbalnom obliku. Ukazano je na najveće i najčešće greške koje se prave u svakodnevnoj, ali i u komunikaciji sa javnošću, kao i na proverene tehnike kojima se one mogu izbeći ili umanjiti.
Prepodnevna radionica, održana u sredu, 5. jula, nosila je naziv kao i poslepodnevna radionica prethodnog dana, a predavači su bili Miloš Đajić i Neda Arnerić iz Centra modernih veština. Njih dvoje su koristili drugačije metode u odnosu na Natašu Ristić tokom svog treninga "Javni nastup". Oboje su održali kraće predavanje o nekim najvažnijim pravilima i savetima koji se odnose na nastupe, posebno nastupe pred kamerama. Podelili su sa učesnicima svoja iskustva, a zatim izveli praktičnu vežbu, koja je trebalo da ujedini sve tokom seminara naučeno o komunikaciji sa javnošću. Svako od učesnika je dobio svojih 3 do 5 minuta pred kamerom, a onda je usledila kritika svakog pojedinačnog snimljenog nastupa, od strane oba moderatora, kao i dalja diskusija.
Marija Gajicki, direktorka NVO "Vojvođanka" održala je poslednji panel na Nedelji socijaldemokratije, u sredu 5. jula posle podne. Ovaj panel se bavio pitanjem "Suočavanja sa prošlošću" i praktično je obuhvatao 3 dela. Prvo je bilo reči o tome šta se na području bivše Jugoslavije i na koji način radi, u vezi sa glavnom temom panela. Usledila je priča o aktivnostima NVO "Vojvođanka", najviše o projektu VIVISECTfest između 2004. i 2006. godine, na šta se nadovezao film snimljen na izložbi ratnih fotografija "Krv i med" Rona Haviva, održanoj u okviru pomenutog projekta, koji je dao pravu sliku o tome kako se ljudi sa naših područja na različite načine suočavaju sa prošlošću. Poslednji i najduži deo panela podrazumevao je razmenu mišljenja i iskustava, kao i diskusiju učesnika na temu kojom se bavilo tog poslepodneva.
Četvrtak, 6. jul pre podne bio je rezervisan za kraću usmenu evaluaciju letnjeg kampa od strane učesnika, nakon čega je usledilo zatvaranje letnje škole i povratak učesnika organizovanim autobusom za Ćićevac i dalje kućama.
Posebnu dimenziju "Nedelje socijaldemokratije" predstavljalo je druženje učesnika i uopšte zajedničko korišćenje slobodnog vremena. Ono je s obzirom na sastav grupe i relativnu izdvojenost u kampu pa time i upućenost polaznika jednih na druge, bilo na sjajnom nivou - počev od sportskih aktivnosti u prirodi, dobrovoljnih mini radnih akcija u kampu, zajedničkog gledanja TV prenosa utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu iz Nemačke, preko posebno organizovane ekskurzije u Kruševac, do večernjih žurki sa gitarama i pesmom uz logorsku vatru.